Koja је највећа пећина у Србији

Ресавска пећина откривена је 1962. године. За туристе је отворена 1972. године. Највећа пећина у Србији само је једна од атракција, због које око 100 хиљада туриста годишње посети Деспотовац. Ипак, овај крај тек треба да развије своју туристичку понуду, а надлежни се надају да би изградња путева довела нове госте.

Када је 1962. године откривена Ресавска пећина, убрзо се у њу заједно са спелеолозима спустила и телевизијска камера. Тада је први пут снимљена некада непозната јаму, а данас највећа и најпосећенија пећина Србије. Има више спратова, са изузетним орнаментима, настала је деловањем воде на кречњак. Дугачка је 2,304 метра а старост се процењује на 80 милиона година.

„Задњих 10-15 година можемо да кажемо да постоји тенденција раста и да увек бројимо око 50-60.000 посетилаца. Ресавска пећина је постала и туристичка дестинација, и довела је до изградње самог пута до Ресавске пећине, и побољшања инфраструкутре и самог уздизања општине Деспотовац и туризма у Горњој Ресави”, рекао је  Слободан Милошевић, шумарски инжењер у ЈП „Србија шуме” приликом обележавања шест десецина од открића пећине.

У Горњој Ресави туристи тек откривају нетакнуту природу, водопаде, пећине, и највећу прашуму која се простире на чак 37 хектара.

Винатовача је једна од најстаријих прашума у Србији, а за њу кажу да је само за истинске љубитеље природе. У близини нема насељених места, а од Деспотовца довде је дели 32 километра пута од чега чак 17 макадама. Међутим, у Винатовачу је забрањено ући и ово је једина тачка докле је телевизијска екипа могла да стигне.

„Овде стварно није такнута природа сигурно 250 година. Стабла су великих димензија, висина је чак и преко 40 метара. Ово је по смеси чиста шума, и само букви има на овом заштићеном подручју”, објаснио је Милошевић.

Подручје Ресаве и манастира Манасија, туризам виде као развојну шансу. Из општине поручују да знају шта им све недостаје да ту прилику искористе.

Општина Деспотовац по површини је међу пет највећих у Србији, а насељена је тек трећина њене територије. У њој живи око 20 хиљада људи. Мештани верују да је њихов крај неправедно запостављен и надају се да бољи туристички дани за Ресавску долину тек предстоје.