Папирна соба

Фотеља на слици носи назив Day dreamer („Дневни сањар”). Потиче из 1850. године и израђена је у Лондону и Бирмингему за потребе велике Светске изложбе 1851. године. Изузимајући јастуке, све остало је направљено од папира. У тада омиљеној папир-маше техници, оваква фотеља била је симбол комфора средње класе имућних грађана викторијанског доба, који су изнад свега ценили удобност свог неприкосновеног дома.

Енглези нису измислили ни папир (хартију) ни папир-маше. Али, како рече један поштени Енглез: „Ми Енглези смо сјајни у копирању, не умемо да измислимо ништа ново, али кад нешто преузмемо и ископирамо, онда то готово увек превазилази оригинал”. (Овај навод односи се на архитектуру и ентеријер, али и на дизајн.)

Папир су пронашли Кинези у првом веку и скоро пет векова били су његови искључиви произвођачи. У седмом веку тајну производње сазнали су Јапанци, а у осмом столећу Арабљани, у 10. веку већ се производио и у Египту, а у 12. веку је стигао до Европе, прво у Шпанију, а затим на Сицилију, где су га донели Мавари. У 13. веку хартија је у Италији, у 16. у читавој Европи, а у 17. веку стиже до Америке, да би тамо где је стигла последња данас достигла највећи светски ниво производње.

Потрошња папира данас није никакво мерило духовне културе, већ пре свега материјалне (Американци су далеко од тога да воле да читају књиге штампане на папиру, али зато је код њих и најбезвреднији предмет упакован у сјајну амбалажу, привлачну и неодољиву за куповину – најчешће израђену од папира.)

Али, вратимо се нашој фотељи и Енглезима. Техника папир-маше води порекло из Персије, а у Европи је први прихватају и примењују Французи, од којих је преузимају Енглези, да би затим од папира израђивали невероватно много предмета за кућу и ентеријер. Били су то декоративни оквири за врата и прозоре, розете око лустера, затим кутије и послужавници, рамови за слике и огледала, а пре свега намештај свих врста: столице и фотеље, сточићи и столови, софе и кревети, ормари и витрине. Технологија није била компликована: најчешће се папир у стању пулпе (каше) мешао с лепком и затим обликовао у калупима-матрицама, да би по сушењу добијена веома чврста и компактна форма била обрађивана на разне начине.

Материјал је био податан, лако се обрађивао помоћу струга, рендета, турпије и длета, у облик по жељи дизајнера или декоратера. По отклањању неравнина, материјал се могао лакирати, полирати, бојити и декорисати на разне начине, често уметањем седефа, позлаћених листова и нити... Било је пуно посла за архитекте, фабриканте, трговце и мајсторе свих уметничких заната.

Зашто су богати Енглези правили намештај од папира? Пре свега зато што је био јефтинији од масивног храстовог, ораховог, боровог или буковог дрвета, а омогућавао је све што се у машти пожелети може.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs