За птицама трага, па их

Сликарство му је основни посао, а птице велика љубав. Да би их видео, а потом и нацртао, па све то објавио у књигама, вршачки уметник Јавор Рашајски већ годинама гази снег, воду, блато, савлађујући мочваре, пропланке, шуме, дубодолине, планинске врхове. Све због – птица.

Мајсторски је цртач и велики заљубљеник у шумска пространства. У његовом атељеу доминирају слике птица, на полицама су књиге, опет о птицама. Једна од тих књига ономад се појавила у издању новосадског „Тиског цвета”, а носи назив „Птице Националног парка Тара”. Пре тога је међу корицама сачувао птичије царство на Светој Гори, Вршачким планинама, на Фрушкој гори, у Банату.

Мапе птичјих станишта

– О птицама сам објавио осам књига – поносно ће у разговору за „Магазин”. – Нема места где су њихова станишта, значајни резервати, а да их нисам походио. Нека и више пута. Урадио сам и карту о птицама Србије, о томе где живи свака од 333 врсте, а које се могу видети.

Изузетно је марљив уметник. Активно излаже од 1980. године. До сада је урадио или илустровао око 80 књига од којих су многе из оринтологије, што ће рећи науке о птицама. Највећи део времена проводи у природи, на терену. Са сликарским прибором на леђима трага за птицама, посматра их, црта, бележећи податке о свакој врсти. На Тари је, у последње две деценије, успео да региструје 150 врста, саопштавајући истовремено њихову величину, станиште, миграције, процену бројности, где се и како гнезде.

– Текстови у књизи, крај сваке врсте птица, у облику су информације које се не срећу у сличним водичима, с посебним акцентом на тренд популације, процену бројности, с локацијама и илустрацијама – показује своје најновије дело. – Да је богатство Националног парка „Тара” велико сведочи и податак по коме готово половина од укупног броја птица у Србији обитава управо у овом крају. Осим птица, овде има и око 1.156 биљних врста, што је готово трећина укупне флоре Србије.

Зна овај уметник готово сваку стопу на Тари. И на другим планинама. Наравно, све због птица. Није му тешко да се пентра по кањонима и клисурама, да чује њихов пој, да их види, а потом и нацрта. Могао је и да их фотографише, али је желео да их, руком уметника, остави у трајној успомени. На добробит истраживача, науке, љубитеља природе. Књиге које је о томе објавио велико су национално благо. Њему захваљујући, први пут се појавила прецизна мапа с подацима где и које птице живе на нашем поднебљу.

Добитник је многих признања, између осталог и награде Румунске академије науке и уметности. Живи на релацији Вршац–Београд, мада је понајвише на терену.

Тара као рај

– Географски положај и неприступачност због специфичне конфигурације планине, пре свега кањона, увала и литица, највише су допринели да се очувају станишта и да опстане већи број биљних и животињских врста – преноси своја истраживања. – Због тога је Тара 2000. године препозната као међународно значајно подручје за птице. Велики тетреб, тропрсти детлић, камењарка, црвендаћ, буљина, сива жуна, обичан попић, пузгавац, дрозд имелаш, мала мухарица, фазани неке су од птица које живе на овој планини.

Утврдио је и њихове најзначајније локације. И, све то помно забележио у књизи: Столац, Седаљка, Звијезда, Тисово брдо, Крња јела, Чемериште, Заовинско језеро и друга. И за обичног читаоца је занимљиво, а камоли за оне који се тиме баве што је појаснио и величину птица. Прва мера означава укупну дужину, од врха кљуна па до репа, а друга дужину крила у распону.

Што рече наш саговорник, ове птице у пространству Таре увек полете. Највећи број директно на његов цртеж.

КЊИГЕ ОСТАЈУ ЗА ПОКОЛЕЊА

Рашајски је цртање учио код професора Александра Луковића. Птице које посматра, па црта од великог су значаја и за европску орнитолошку литературу. Његове књиге су намењене школској омладини и студентима биологије, туристима, стручњацима, а пре свега заљубљеницима у птице и непрегледна планинска пространства. Њихов цвркут га одмара, баш као и пентрање по дубодолинама, пропланцима и шумама.