Обреновићи су се сликали с завереницима
Интригантна фотографија трагично настрадалог краљевског пара, Александра и Драге Машин, налази се у легату породице Леко у Музеју књиге и путовања
У том кутку у београдском Музеја књиге и путовања све мирише на патину, подсећајући на прохујале деценије. Оно што је изложено не само да је вредно, већ је и део српске историје. Омогућено нам је да завиримо у легат угледне и чувене београдске породице Леко. Понешто је познато што се овде чува: орман краљице Наталије Обреновић, штап њеног супруга краља Милана, њихове фотографије у народној ношњи.
Кад смо код фотографија, једна је посебно занимљива и вредна, не само због аутентичности, већ и због оспоравања ко је све на њој.
Снимљена је 1. октобра 1902. На њој су краљ Александар Први Обреновић са краљицом Драгом, окружени официрима и дворским дамама. Чим је дворски фотограф израдио слику, краљ и краљица су се својеручно потписали. Неко би рекао, занимљива фотографија, до сада вероватно непозната. Али, баш ту почиње комплетан заплет. Док једни тврде да је официр који посматра свиту и који је од свих мало удаљен (први здесна) нико други до Драгутин Димитријевић Апис, генералштабни пуковник, обавештајац и завереник, други то оспоравају, покушавајући да докажу како дотични официр не личи на њега!
Краљ Милан Обреновић
Ипак, код свих провејава сумња да су неки од официра који су се сликали с краљем и краљицом, доцније постали завереници, организатори и учесници Мајског преврата у којем су 29. маја 1903. године убијени краљ Александар и краљица Драга Обреновић.
Значи ли то да су се управо ови официри, чланови организације „Црна рука” осам месеци пре него што ће измасакрирати краљевски пар, с њима фотографисали? Пажљивом анализом ликова на слици коначну реч могу да дају историчари, мада је и без тога јасно да су официри обављали своје војничке дужности, многи били блиски с краљевским паром, истовремено правећи план њихове ликвидације.
Аписова судбина је позната: стрељан је 26. јуна 1917. у чувеном „Солунском процесу” због наводне умешаности у атентат на регента Александра Првог Карађорђевића.
А, пре него што се догодио Мајски преврат, на двору се живело уобичајено, задовољно и срећно. Највећу пажњу заокупљала је краљица Драга, некада Луњевица, па Машин, својевремено дворска дама краљице Наталије Обреновић. Организовали су се балови и пријеми, краљевски пар је често боравио у летњиковцу код Смедерева где је примао стране изасланике и многе пријатеље. За све њих је приређиван ручак. Тако је било и 17. јуна 1902. Знамо то јер се у музеју чува мени за тај дан, штампан на српском и француском језику, што је за оно доба било уобичајено, а и због страних гостију. Дакле, трпеза на двору је тог дана изгледала овако: супа од грашка, рајнски лакс с мајонезом, телећи бут гарниран, шофроа од гушчије џигерице, гушчије и пловчије печење, шарлот наполитен, сладолед од лешњика, воће.
Породица Леко
Чланови породице Леко, иначе цинцарског порекла, били су министри, премијери, градоначелници, краљеви ађутанти, лекари, хемичари, архитекте, генерали, професори на високим школама.
Марко Т. Леко је био ректор Београдске високе школе, а у музеју се чува његов писаћи сто, засигурно уникатни експонат.
Музеју књига и путовања легат су даривале Даница и Вера Леко, а у њему се налазе и оригинални ратни дневници појединих чланова породице у којима је описана голгота приликом преласка преко албанских гудура у Првом светском рату.
