Obrenovići su se slikali s zaverenicima
Intrigantna fotografija tragično nastradalog kraljevskog para, Aleksandra i Drage Mašin, nalazi se u legatu porodice Leko u Muzeju knjige i putovanja
U tom kutku u beogradskom Muzeja knjige i putovanja sve miriše na patinu, podsećajući na prohujale decenije. Ono što je izloženo ne samo da je vredno, već je i deo srpske istorije. Omogućeno nam je da zavirimo u legat ugledne i čuvene beogradske porodice Leko. Ponešto je poznato što se ovde čuva: orman kraljice Natalije Obrenović, štap njenog supruga kralja Milana, njihove fotografije u narodnoj nošnji.
Kad smo kod fotografija, jedna je posebno zanimljiva i vredna, ne samo zbog autentičnosti, već i zbog osporavanja ko je sve na njoj.
Snimljena je 1. oktobra 1902. Na njoj su kralj Aleksandar Prvi Obrenović sa kraljicom Dragom, okruženi oficirima i dvorskim damama. Čim je dvorski fotograf izradio sliku, kralj i kraljica su se svojeručno potpisali. Neko bi rekao, zanimljiva fotografija, do sada verovatno nepoznata. Ali, baš tu počinje kompletan zaplet. Dok jedni tvrde da je oficir koji posmatra svitu i koji je od svih malo udaljen (prvi zdesna) niko drugi do Dragutin Dimitrijević Apis, generalštabni pukovnik, obaveštajac i zaverenik, drugi to osporavaju, pokušavajući da dokažu kako dotični oficir ne liči na njega!
Kralj Milan Obrenović
Ipak, kod svih provejava sumnja da su neki od oficira koji su se slikali s kraljem i kraljicom, docnije postali zaverenici, organizatori i učesnici Majskog prevrata u kojem su 29. maja 1903. godine ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović.
Znači li to da su se upravo ovi oficiri, članovi organizacije „Crna ruka” osam meseci pre nego što će izmasakrirati kraljevski par, s njima fotografisali? Pažljivom analizom likova na slici konačnu reč mogu da daju istoričari, mada je i bez toga jasno da su oficiri obavljali svoje vojničke dužnosti, mnogi bili bliski s kraljevskim parom, istovremeno praveći plan njihove likvidacije.
Apisova sudbina je poznata: streljan je 26. juna 1917. u čuvenom „Solunskom procesu” zbog navodne umešanosti u atentat na regenta Aleksandra Prvog Karađorđevića.
A, pre nego što se dogodio Majski prevrat, na dvoru se živelo uobičajeno, zadovoljno i srećno. Najveću pažnju zaokupljala je kraljica Draga, nekada Lunjevica, pa Mašin, svojevremeno dvorska dama kraljice Natalije Obrenović. Organizovali su se balovi i prijemi, kraljevski par je često boravio u letnjikovcu kod Smedereva gde je primao strane izaslanike i mnoge prijatelje. Za sve njih je priređivan ručak. Tako je bilo i 17. juna 1902. Znamo to jer se u muzeju čuva meni za taj dan, štampan na srpskom i francuskom jeziku, što je za ono doba bilo uobičajeno, a i zbog stranih gostiju. Dakle, trpeza na dvoru je tog dana izgledala ovako: supa od graška, rajnski laks s majonezom, teleći but garniran, šofroa od guščije džigerice, guščije i plovčije pečenje, šarlot napoliten, sladoled od lešnjika, voće.
Porodica Leko
Članovi porodice Leko, inače cincarskog porekla, bili su ministri, premijeri, gradonačelnici, kraljevi ađutanti, lekari, hemičari, arhitekte, generali, profesori na visokim školama.
Marko T. Leko je bio rektor Beogradske visoke škole, a u muzeju se čuva njegov pisaći sto, zasigurno unikatni eksponat.
Muzeju knjiga i putovanja legat su darivale Danica i Vera Leko, a u njemu se nalaze i originalni ratni dnevnici pojedinih članova porodice u kojima je opisana golgota prilikom prelaska preko albanskih gudura u Prvom svetskom ratu.
