ИСХРАНА

Риба у санти леда

Трикови и обмане произвођача хране, несавесних трговаца и технолога који су преузели улогу злих алхемичара из кухиње

(Фото Пиксабеј)

Несавесни трговци, али пре свега произвођачи хране обмањују нас мање или више и продају нам оно што не желимо. Од настанка великих индустрија хране, технолози су преузели улогу злих алхемичара из кухиње, па нам сервирају разне гадости у перфектно обликованим и привлачним намирницама. Разлог је наравно, новац, јер ако за исто време и уз мање трошкова можете произвести више хране, остварићете већи профит. О чему говорим? О триковима.

Можда је најбоље да све ово објасним на примерима. Колико вас би купило обичан бели хлеб ако бисте знали да је један од његових састојака (Л-цистеин, Е-920) добијен прерадом људске косе? Не много, у то сам сигурна. Замислите рецимо да постите. Такав производ дефинитивно није посан само због тог једног састојка, који, узгред да кажем, може да се произведе и на алтернативан начин, али се то не чини јер је прерада људских власи јефтинија. Овај адитив се не мора навести на декларацији, али он је дефинитивно ту. Служи да би тесто било еластичније и да се лакше меси. Није само реч о хлебу, и многа друга пецива деле исту судбину.

Индустријска производња хлеба и пецива почива на масовној употреби адитива, јер да ли заиста мислите да неки пекарски гигант може себи да дозволи да му се једна векна прави четири сата? Не може, али ни неће, јер време је новац, а ако се тесто брже диже и хлеб остаје мекан и леп по печењу, то је рецепт за добру продају. Да не трошим речи на специјалне врсте хлеба којима је листа адитива дугачка као чланак који управо читате. Решење је да сами правите свој хлеб.

Адитива има много и свуда су присутни, па ако произвођач жели да вам прода воду по цени меса, он ће наћи начина да неки месни производ „нафилује” водом и тако га прода. Сведоци смо појаве да када купујете замрзнуту рибу, ви у ствари купујете санту леда са њом, па када је одледите, схватите да сте преварени. То наравно није једини начин да купите воду по цени меса.

Постоји адитив Е-407, карагенан, згушњивач, који везује воду у смеси у којој се налази. Обилато се користи у свим паризерима и мортаделама. Дакле, пица шунка је пуна воде коју је карагенан везао, па једући ову месну прерађевину, ви једете, то јест пијете – воду. Наравно, уз гомилу других адитива који дефинитивно нису здрави. О паштетама а и виршлама да вас не замарам, то је отпад најгоре категорије где је самлевено све што би се у супротном бацило. Трик је све то лепо зачинити и спаковати, па нацртати Дизнијеве јунаке на амбалажи како би наша деца јела тај отпад од меса.

Сиреви, нарочито они тврди, зрели садрже и адитиве који нису често наведени у декларацији. Најгори избор су топљени сиреви крцати адитивима, који се добијају претапањем разних покварених сирева повучених из продаје, али та чињеница је обично скривена од нас потрошача. Када погледате цене неких „посних” сирева, не можете се отети утиску да су знатно јефтинији од обичних.

Можда је највећи од свих трикова из рукава прехрамбене индустрије управо маргарин. Створен је као замена за путер, од којег је знатно јефтинији, а није нимало здрав. Маргарин је производ добијен хидрогенизацијом биљних уља (рафинисаних) и обилно се употребљава у производњи лиснатих пецива, колача, торти, кремова, прелива и осталих слатких и сланих ђаконија.

Поред тога постоје и стони маргарини, прелепо упаковани и у рекламама сервираних деци уз помоћ познатих личности као да је реч о здравој храни пуној витамина и минерала.

Очигледно да је интерес произвођача изнад здравог разума и истине. Зато добро размислите шта купујете. И, поступите мудро.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com