НОВА ТЕОРИЈА О НЕСТАНКУ МАМУТА

Последњи мамути, који су живели пре око 5.000 година на забаченом острву Светог Павла у Беринговом мору, у близини обала Аљаске, изумрли су због недостатка воде за пиће, нови су закључци међународног тима научника.

Како је известио Би-Би-Си, највећи део популације овог праисторијског горостаса нестао је пре више од 10.000 година, али су се задржали у појединим „џеповима” планете у мањем броју све до око пре 3.500 година. Досадашње уверење је било да су нестанку допринели лов и еколошке промене. Нова истраживања, међутим, указују да је у овој регији услед загревања климе и промене нивоа мора дошло до нестанка слатке пијаће воде и да је то узрок њиховог изумирања.

Слатководна језера су се смањивала, а популација ових животиња се све више концентрисала око тих остатака извора воде за пиће.

„Својим кретањем ове велике животиње су додатно затрпавали изворе воде”, изјавио је за Би-Би-Си Расел Грејем, научник са државног института Пенсилваније, који је био један од истраживача.

Познато је да је данашњим слоновима потребно од 70 до 200 литара воде дневно, а како су далеки преци ових сисара били сличне и нешто веће конституције, жеђ може да се наведе као узрок нестанка мамута, појаснио је професор Грејем.

Он је исткао да је сазнање о последњим мамутима са крзном, који су према палеонтолошким доказима живели у овој регији до пре 3.700 година, изузетно важно и упозоравајуће.

„И данас имамо сличну ситуацију – да се у појединим регијама планете становништво и целокупна вегетација суочавају са нестанком слатке воде. У таквим ситуацијама бројне биљне и животињске врсте могу да се суоче са борбом за опстанак”, упозорио је научник.