Аутор: Славица Ступарушић
27.12.2025 у 17:32
У самом центру Београда, у Македонској улици, недавно је отворена винтиџ продавница намењена искључиво мушкарцима. Власник, Рус који се преселио у Србију, каже да је идеја настала из личне потребе: желео је квалитетну одећу из деведесетих, удобну и дуготрајну, али у Београду није могао да је пронађе. Решио је да сам отвори радњу у којој ће мушкарци сличних афинитета моћи да пазаре добро очувану гардеробу. Цене су врло приступачне: одело бренда „Хуго Бос” продаје се за 8.000 динара, „Левис 501” фармерке за 6.000, фланелске кариране кошуље за 2.500, а уз то су у понуди и качкети, каишеви и други додаци. Док смо разговарали, један младић је већ купио сако – његов први у животу, и то „Босов”, карираног дезена. Израз задовољства говорио је довољно. Економска ситуација је вероватно прес
26.11.2025 у 08:22
Кафа се пече, може и да се кува, риба гаочица је афродизијак, сир из мјеха један од најстаријих сирева у Европи, маслиново уље доноси екстра профит… Попут правих штребера, упијали смо сваку реч на недавно одржаном представљању монографије „Храна у Херцеговини кроз вијекове”, коју потписују др Драган Брењо и академик проф. др Ново Пржуљ. Промоција је окупила љубитеље културе, традиције и гастрономије. Представљени су не само резултати вишегодишњег истраживања, већ и лични увиди, анегдоте и визија будућности гастронаслеђа као покретача одрживог развоја. Ово дело, настало по идеји протојереја-ставрофора Радивоја Круља, представља први свеобухватни преглед гастрономске историје Херцеговине од краја 12. века до данас. – Када нам је отац Радивоје убацио ту мисао у главу, нисам знао одакле
26.11.2025 у 08:22
Лепиња заузела 32. место на листи 100 најбољих хлебова на свету – прострујала је вест регионом. Портал „Тејст атлас”, глобални водич за традиционалну храну, објавио је листу најбољих хлебова света за 2025. годину, а српска лепиња је била раме уз раме с хлебовима из Индије, Италије, Мексика и других земаља. На листи се нашао индијски нан с белим луком и путером – заузео је прво место. Италијанска фокача, мексички болило, грузијски пури, турски симит – део су ове престижне селекције, на чијој 103. позицији је српска проја, а на 125. чесница. Зашто је лепиња заслужила место међу најбољима? У образложењу портала стоји да је лепиња „мекана и сунђераста погача на квасцу, популарна широм Балкана, која се традиционално пече на високој температури”. Управо та техника печења даје јој карактери
21.11.2025 у 14:04
Виђамо је на билбордима и у ТВ рекламама, па би, на први поглед, могло да се помисли да је реч о манекенки. Међутим, иза тог лица које одише смиреношћу, стоји академска сликарка и мозаичарка, позната и цењена широм света – Анђелка Радојевић, која своју Шумадију не напушта: „Овде сам свој на своме, од рођења”. Чекић, наковањ, клешта и пинцета – то је њен алат. У судару снаге и прецизности настаје мозаик, начин њене комуникације са светом. Та техника, која не прашта грешке, дарује трајност. – Дуготрајан је то процес, али леп. За мене је мозаик антистрес терапија, време које проводим квалитетно сама са собом. У њега уграђујем све своје знање и љубав, коју касније делим са публиком – каже Анђелка. „Када не би било жена, дијамант би био само обичан каменчић”, рекао је Виктор Иго, а
21.11.2025 у 12:08
У савременом добу, када интернет заузима све већи део нашег свакодневног живота, ни вера није остала изван дигиталног света. На бројним интернет страницама, званичним сајтовима православних епархија и манастира верници могу да читају молитве, житија светих, као и објашњења празника и богослужења. Српска православна црква има свој званични сајт, а многе епархије и манастири редовно објављују вести, проповеди и духовне поуке. Друга награда за колекцију Ђорђе Вукадиновић, Чачак Посебан пример повезивања вере и савремених медија представља Међународна изложба фотографија „Православље на интернету”, коју већ 20 година заредом организује Друштво љубитеља фотографије, филмских и видео остварења „Беофото” из Беочина. Ова изложба окупља фотографе из целог света који својим радовима пр
08.11.2025 у 16:49
У мирису запршке крије се време када се кувало са стрпљењем, на лаганој ватри, док се јело не укрчка и на крају згусне. Пасуљ, сарма, чорбе – без тог завршног додира, за многе нису комплетни. Данас, када више знамо о здрављу, запршка заслужује преиспитивање. Мешавина брашна и масноће, најчешће уља или масти, која се кратко пржи и додаје јелима ради згушњавања и укуса, у балканској кухињи је готово обавезна у многим јелима. Пасуљ без запршке је за многе незамислив. Али, ни њене лоше стране не треба занемарити. Уља или маст (маслац) ако се користе у већим количинама могу повећати холестерол у крви, а запршка додаје јелу значајан број калорија без нутритивне вредности. Некоме препржено брашно са масноћом отежава варење. Све ово не значи да запршку треба избацити – већ да је треба корист