Аутор: Славица Ступарушић
20.02.2024 у 18:00
Има жена у Србији предузимљивих, храбрих и вредних које су у старим занатима препознале своју шансу да започну посао, попут Јелене Аларгић. Уздајући се у своју креативност, спретност и умеће, она је пре пет година почела да прави собну обућу од пустоване (пресоване) вуне. Јелена с породицом живи у срцу Срема, у малом фрушкогорском месту Велики Радинци у општини Сремска Митровица, а њене ручно рађене папуче по којима је многи знају као Јецу Зепицу, како каже, још једино нису стигле до Кине. Пустовање или ваљање вуне јесте стари занат, старији од ткања. Међутим, наша саговорница је ову методу обраде вуне савладала тек пре пет година. – Крајем маја 2018. године у организацији Етно мреже из Београда одржана је, уз подршку локалне самоуправе града Сремска Митровица, тронедељна обук
07.02.2024 у 07:24
Поводом недавно објављеног текста у „Политици” под насловом: „Све мање становника у 95 одсто насеља”, нашој редакцији се, с предлогом како поправити демографску слику Србије, обратио др Милан Обрадовић. Он је на ову тему прошле године у Малој сали Коларца одржао предавање „Бела куга – куга која не стаје”. У телефонском разговору сазнали смо да је др Милану Обрадовићу, физичар по образовању, отац осморо деце. Довољан разлог да саслушамо шта има да каже о поправљању наталитета. – Дипломирао сам на Електротехничком факултету у Београду, Одсек физичка електроника. Докторирао на КУ Лувен, Белгија (нанотехнологија, сензори, примењена физика), био сам и на постдокторском истраживању у Португалији (Брага, Међународна лабораторија за нанотехнологију – ИНЛ) –
06.02.2024 у 21:36
Под куполама Београдског сајма одржан је недавно пети међународни сајам воћарства, повртарства и виноградарства „Агро Београд 2024” (Agro Belgrade 2024). Пољопривреда је шанса за развој целог региона, зато и не чуди што се на сајму представило, по речима организатора, више од 500 излагача из Србије и земаља југоисточне Европе, укључујући и највеће светске компаније машина, опреме и инпута, као и произвођачи свежег и прерађеног воћа и поврћа. Овај сајамско-конференцијски догађај био је прилика и за пословне састанке између домаћих и регионалних фирми и око 20 купаца из Србије, региона, али и Велике Британије, Канаде, Пољске, Румуније и Индије. Caption Нови трендови Посетиоци су могли да се упознају с новим трендовима у пољопривредној производњи од употребе дроно
31.01.2024 у 09:13
Орах, јасен, липа, дуд, коприва, броћ, руј – неке су од биљака коришћених за бојење предива. Изложба „Читање боја” у Етнографском музеју у Београду даје одговор на питање како се то радило, уз податке везане за бојење текстила од неолита до данашњих дана. С обзиром на то да је текстилна индустрија трећи највећи загађивач у свету, Марина Цветковић, музејски саветник и ауторка изложбе, осветлила је и еколошки аспект поставке указујући на могућности употребе природних боја. – Педесетих година 20. века на терену су бележени рецепти, па се надамо да ће сачувана знања заживети јер је светски тренд враћање коренима због деструктивног односа човека према природи – објашњава Цветковићева. Из богате музејске колекције природно бојених узорака предива представљена су 63 предмета, в
18.01.2024 у 11:55
Елоквентна, прича „300 на сат”, а свака реченица попут саћа пуног меда. На знању везаном за уметност, културно и гастро наслеђе позавидела би јој и „Википедија”, што не чуди ако се зна да је Тамара Огњевић, историчар уметности, гастрохеритолог, новинар, књижевник, туристички водич. Уз то је супруга, мајка, свекрва и бака. За њена предавања тражи се карта више. Тако је недавно било и у Народном музеју Србије када је одржала предавање „За столом с Романовима”. Сама је имала прилику да се једном нађе „усред руске бајке”, у Царском селу, некада летњој резиденцији императорске породице, на банкету 2014. године, приређеном за учеснике највеће међународне конференције „Музеји и политика” у Петербургу, на коме је била једини учесник из Србије. Ливрејисана послуга дискретно јој је
08.01.2024 у 10:31
Међународна изложба фотографија „Православље на интернету” представља снажан допринос афирмацији духовне лепоте и непролазних хришћанских вредности широм планете. Она је плод љубави, посвећености и вештине фотографа. Током протеклих 18 година за ову изложбу своје фотографије послало је чак 1.307 аутора, уметника фотографа из 26 земаља с четири континента. Пристигло је више од 5.200 фотографија, а ове године забележен је рекордни број пријављених учесника – укупно 126 аутора са 564 слике. Конкурисали су фотографи из Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Пољске, Русије, Аустралије, Румуније, Бугарске, Црне Горе и 36 места Србије. Прва награда – Бог се јави, Димче Коруноски из Охрида Трочланом жирију Фото-савеза Србије, под чијим патронатом се манифестација одржава, није било
