Развод и боли и кошта

Нико не размишља о томе да ће се једног дана можда баш његов брак, суочен с много више изазова него што већина људи претпоставља када у њега ступа, завршити разводом. Који год да је разлог, поништавање брачне заједнице је тежак, стресан и мучан процес обично за обе стране. Након развода нема победника – свако је изгубио нешто.

Нажалост, у Србији се разводи сваки трећи брак, развод постаје наша реалност, каже Јелена Павићевић, дипломирана правница, саветник за развод брака и породичне спорове. Због тога она саветује – добро размислите пре него што се венчате, јер је много лакше, лепше, брже, једноставније и јефтиније венчати се, него развести. Ако је крај неминован, у том случају наша саговорница поручује – споразум је боља опција од развода по тужби.

 За судске таксе 5.320 динара

– Гледано из угла финансија, постоје трошкови и за склапање брака и за развод. Административне таксе за склапање брака су симболичне и износе између 380 и 500 динара, причамо без изласка матичара на терен. С друге стране, судска такса за развод је 2.660 динара за тужбу и 2.660 за одлуку суда, укупно 5.320 динара. Странке које покрећу процес најчешће деле трошак – по пола. Када у цео процес укључимо адвоката, саветника и друге трошкове, сума се брзо астрономски увећава. Тако да су трошкови развода далеко већи, чак и у најједноставнијем сценарију када је реч о разводу брака без деце – образлаже Павићевићева.

Ангажовање адвоката је прича за себе. Према адвокатској тарифи, трошкови састављања тужбе износe 24.750 динара, док излазак адвоката на рочиште је 29.250 динара. Истина је да многи адвокати излазе странкама у сусрет, па их заступају по умањеној тарифи, и до педесет одсто. Томе треба додати да је то само почетна рачуница за цену развода по тужби.

Супружници се највише споре око родитељских права и око деобе имовине, када не могу да се договоре.

– Тада могу да прођу и године, а да још увек нису разведени. За договор никада није касно. Ако није покренут поступак развода споразумно, већ по тужби, ни тада није доцкан да покушају да постигну договор и изнесу га пред суд – каже наша саговорница, медијатор, с искуством адвоката, али и судије за породично право. Она подвлачи да је поступак по споразуму бржи, ефикаснији и лакши. Подразумева врло често само један одлазак у судницу.

– Брачним паровима који ми се обрате за помоћ увек саветујем да, пре него што донесу одлуку о разводу брака, учине један корак више у име некадашњих емоција, а не оних које тада осећају. Да у име деце рођене у том браку покушају да постигну споразум и на лакши начин окончају брак. Предочим им да остају везани, јер дете ће се једнога дана оженити или удати и они ће неминовно да буду на истом догађају. Зашто не би честитали једно другом што су, упркос свему, извели дете на пут –  каже Павићевићева.

Подсећа да је неопходно правилно се информисати па тек онда донети одлуку. Уколико је то коначна одлука, онда треба да се добро распитају за правне аспекте које они имају у бракоразводној парници.

– Развод брачног пара који има децу није само растанак мужа и жене, развод има ефекте на децу, на имовину, на финансије. Код нас не постоји култура дијалога, да чујемо и другу страну, то је оно што ја у поступку медијације као неутрална особа покушавам да постигнем. Недавно су, да се информишу око развода, дошли супружници, заједно. Био је то сигнал да постоји простор за помирење. Нисам улазила у разлоге зашто су дошли, већ сам их суочила с оним што их чека, с двоје мале деце, након развода. Објаснила сам да ће судску одлуку вероватно држати на фрижидеру и гледати да ли је понедељак, уторак или среда, да ли деца треба да остану код мајке или иду код оца, да ли су деца за празник... После недељу дана пар ми је послао поруку да су се помирили – каже Јелена Павићевић.

Супружничко издржавање

Различити су мотиви за разлаз супружника, почев од материјалних, емотивних, неслагања нарави, као и старосна доб.

– Не могу више да трпим – биле су речи господина који је загазио у девету деценију. На питање шта ће му формализација после толико година брака, рекао је да се ћерка удала и да му је доста, да жели развод. Најчешће се разилазе после 25 година брака и млади парови који се залете у брак. Прва свађа и ту је крај, не праве разлику између брачних криза и разлога за развод. Има и оних који су злостављани, па чекају да деца стасају. Занимљив је случај жене која је родила четворо деце надајући се да ће тако сачувати породицу. Деца нису решење, заправо када дођу, већи је умор, стрес, јер беба сама по себи захтева веће ангажовање, подсећа саветница за развод брака и породичне спорове.

Не може се у развод срљати као „грлом у јагоде”. Ако жена нема финансијску потпору, ако нема где да оде, нема живе родитеље, ако је незапослена, она је реално у ситуацији где не може баш много да бира. Постоји супружничко издржавање, али се не додељује када је жена радно способна. И то није све, наше друштво жени не прашта развод, јер јој после тог чина следује епитет распуштеница и низ других неугодности.

Све већи број развода инспирисао је нашу саговорницу да покрене на „Инстаграму” страницу „Снажно кроз развод” да би они којима су потребне добили проверене информације, јер ће, како каже, ако су правилно информисани и припремљени знати своја права, али и обавезе.

Споразум је увек боља опција

Споразумни развод брака мора да садржи споразум око развода, деце и начина деобе имовине стечене у браку – иначе нема споразума. Јелена Павићевић је инсистирала и као судија, и данас, као саветник да клијенти направе договор.

– У судници сам им говорила да ја њихову породицу знам само из папира: тужбе, поднесака, налаза социјалних радника и саслушања, али да само они знају која је најбоља одлука за њих.

Када суд донесе одлуку, она може да одговара само једној страни у поступку, то значи да је другој страни наметнута и да постоји ризик од непоштовања одлуке. Када странке саме направе договор у најбољем интересу деце, таква одлука им није наметнута и врло вероватно неће бити потешкоћа у њеном спровођењу. За странке је сваки споразум бољи од пресуде суда по тужби.

Заједничка имовина није препрека за развод

Имовина је одвојен поступак од развода брака.

– Не морате ни да се разведете ни да идете у суд да бисте поделили оно што сте стекли током трајања брака. Деоба заједничке имовине може се вршити за време трајања брака и после његовог престанка. Довољно је да закажете састанак код нотара, јавног бележника и поделите своју заједничку имовину без обзира на развод брака – објашњава медијаторка.

Црквени развод тек после грађанског

Младенци све чешће истовремено своје судбоносно „да” кажу и у општини и у цркви. Ако дође до разлаза, неопходно је да се грађански разведу, па тек онда у цркви могу да ставе тачку на брак. У противном, ако није било венчања пред матичарем, већ само у цркви, а пар хоће да поништи брачну заједницу, мораће да обави грађанско венчање и развод. С папиром из суда који потврђује да је брак окончан и на којем пише разлог развода, иде се у цркву и преко парохијског свештеника тражи поништење брака.

Црквеном суду се подноси молба за развод брака, приложе црквени извод из књиге венчаних, копија судског развода и уплаћује такса од 900 динара.

Цео овај процес траје око месец и по дана, будући да је претходно грађански суд утврдио све чињенице.

Дешава се и да супружници уплове у нови грађански брак, а да се претходно нису развели у цркви, што се према православним канонима сматра прељубом.

У наредни брак, по речима свештеника с којим смо разговарали, парови могу ступити уз благослов владике.

Они који се разведу на овај начин, могу да стану пред олтар још два пута.

У зависности од тога који брак по реду супружници закључују, разликује се обред венчања, због претходног које није испунило свој циљ. Брачне круне, које симболишу ступање у људску и божанску заједницу, користе се само приликом првог венчања. Уколико претходно црквено разведени партнер поново одлучи да стане пред олтар с особом којој je то први брак, обред венчања је исти као и да није било раскида брака пред Богом, с крунама.

Није добро да је човек сам

Поред ненавршених 18 година за младожењу, а 16 за невесту, крвног сродства, ранија три брака истог лица, све чешће се може чути да пред олтар не могу ни мушкарци старији од 70 година, док је граница за жене 60 година. Они који то наводе позивају се на брачна правила српске православне цркве објављена 1937.  године, објаснио нам је свештеник с којим смо разговарали на ову тему додајући да је Господ при стварању рекао: „Није добро да је човек сам.” Дакле, примарни циљ брака је заједница мужа и жене, а „ради рађања и васпитања деце”. То значи да брак може постићи свој циљ и онда кад нема благослов рађања.

– Када знамо да је брак „пуна телесна и духовна заједница”, онда нам је јасно да је временско ограничење за ступање у брак, па и црквено венчање мање важно – каже наш саговорник напомињући да би био непристојан, а самим тим и недозвољен брак између мушкарца од 70 и жене од, рецимо, 20–30 година и обратно.

Ако је разлика у годинама пристојна, ако су обоје слободни и при здравој свести, ако су њихови ранији бракови разведени грађански и црквено, они, по речима свештеника, слободно могу ступити у црквени брак.

Како је код муслимана

Исламско право само у изузетним случајевима признаје развод. Приликом раскидања брачне везе узима се у обзир и неслагање карактера, темперамента и непостојање узајамног разумевања. Током исламског развода постоји период чекања. Тај период траје три месеца, да би се утврдило да жена није трудна. Ако је жена трудна, онда период чекања траје до рођења детета. Период чекања је потребан и да би евентуално дошло до помирења.

Супружници се могу два пута разводити и поново венчавати.

Статистика

У Србији пада број склопљених бракова, а расте број развода. Према подацима Републичког завода за статистику, током 2022. године закључен је 32.821 брак, што је за 2.987 мање него 2011. године.

С друге стране, 2022. године било је 9.813 развода, односно за 1.562 више него 2011. године, када је разведен 8.251 брак.

Према подацима, просечна старост при закључењу брака за младожење је 34 године, а за невесте 31. Просечна старост мужа при разводу брака 45 година, а за жене 41.

Највећи број разведених бракова трајао је до четири године, док је сваки пети брак трајао од пет до девет година. Треће рангирани су бракови који су трајали 25 или више година.

Сваки други разведени брак је с децом, око 27 одсто у брачној заједници је имало једно дете.