Аутор: Драгољуб Стевановић
03.04.2024 у 13:30
Почетком седамдесетих година прошлог популарне телевизијске и радио емисије биле "Село весело", "Суботом увече", "Весело вече", "Врти се вретено", "Недељно поподне" и друге. Били су омиљени "Београдско пролеће", "Караван смеха", "Илиџа", а нарочито путујући фестивал "Песма лета", дуг више од пет хиљада километара кроз градове бивше Југославије. Уз бројне певаче путовали су и оркестри који су се смењивали, а у то време један од најпознатијих био је оркестар Александра Аце Степића, композитора и једног од наших најбољих хармоникаша. Овај оркестар је подједнако добро пратио и певаче народне и забавне музике, па је, између многих манифестација, свирао и на избору за Мис Југославије, а често је наступао и у земљама Источне Европе. У Совјетском Савезу гостовао је три пута заједно са пев
23.03.2024 у 19:07
Деведесет другe године прошлог века музичари из Београда и Загреба постајали су све удаљенији. У Београду је основан бенд „Римтутитуки” који није дуго трајао, састављен од „Катарине Друге”, „Електричног оргазма” и „Партибрејкерса” у чијем саставу су били Цане, Небојша Антонијевић Антон, Срђан Гојковић Гиле, Горан Чавајда и бубњар Борко Петровић. То је заправо био антиратни пројекат са најпознатијим хитом „Слушај вамо”, док је у Загребу Јуре Стублић, осамдесетих радо дочекиван гост у Београду, сада певао „Е, мој друже, београдски”. У то време, средином деведесет друге године, Ивица Вдовић је био тешко болестан. Ускоро се догодило оно што је Мома Рајин предосетио: „Вда сам од средине осамдесетих срео свега још два-три пута. Причали смо, сећали се прошлих времена. Приметио сам да се мења ф
23.03.2024 у 10:00
Редитељ Милутин Петровић („Земља истине, љубави и слободе”, „Југ, југоисток”, „Аги и Ема”, „Петља”... ТВ серија „Нечиста крв” и „Хаџијино звоно”) сећа се концерта „Шарла акробате” у амфитеатру Правног факултета. Пре њих је свирао страни бенд, и онда је настала цела перипетија ко ће да донесе опрему, појачала и бубњеве. Изгледа да се нису добро договорили па је настао проблем пошто бубњар није желео да дозволи Вду да свира на његовим бубњевима. „И онда су Која, Милан и Вд одлучили да одрже један од најлуђих концерата које сам гледао. Вд је рекао: ’Је л’ нећеш да даш бубњеве, добро!’, и онда је пришао и стао поред микрофона. Милан и Која су свирали, а Вд је говорио у микрофон, репери имају израз за то кад имитираш ритам машину. Он је певао своје бубњеве”, каже Петровић и наставља св
22.03.2024 у 10:12
Први албум под именом „Екатарина Велика” излази 1985. године, пошто је група променила име јер је Драгомир Гаги Михаиловић напуштањем бедна полагао право на њен назив. На албуму су снимљени велики хитови бенда – „Очи боје меда”, „Tatoo” и „Модро и зелено”. Уместо Вда, палице је преузео Иван Феце Фирчи. Омот албума, на којем су чланови бенда осликани индијанским обредним тетоважама, дизајнирао је Душан Герзић Гера, још једна од градских легенди коју ће сачекати трагичан крај. Герзић је био сликар, један од главних представника новог таласа, али његова је уметност била много шира од сликарства јер се бавио и графичким дизајном, фотографијом, музиком и филмом на свој, новоталасни, алтернативни начин. „Возио је велике моторе, осликавао тела чланова ЕКВ, организовао упаде на журке од Сењака
21.03.2024 у 11:57
Ивица Вдовић је проглашен за најбољег бубњара у избору „Џубокса” 1981. године, постао је најбољи инструменталиста одлуком жирија истог часописа 1982, а на треће место „пао” је 1983. Па ипак, већ следеће 1984, неки су се изненадили да свира на концерту(?). После паузе поново се нашао у истој групи са Миланом Младеновићем. Била је то група „Катарина Друга”, а уз Милана и Вда ту су били још Драгомир Гаги Михаиловић, Бојан Печар и Маргита Стефановић, док су се остали чланови временом смењивали једни друге. Дуго су увежбавали, пробали, стварали мелодије, текстове, уклапали речи и тонове, проводили на пробама по десет и више сати сваког дана. Коначно, 1984. године изашао је албум, а после тога одржан је и промотивни концерт. Вд се у разговору за „Џубокс” п
19.03.2024 у 15:41
За концерте „Шарла акробате“ Мома Рајин, некадашњи уредник у СКЦ-а каже да је некад имао утисак да и нису нешто богзна шта, али су зато некада били више него феноменални. „Некада су били толико лоши да имате утисак да ће се распасти на сцени, а ако су били сложни онда је то заиста било феноменално. Сликовито описано као да се налазите у срцу урагана. Не знате где ће то да вас однесе. Имали су велики потенцијал, огромну снагу и моћ. Памтим их и да су после концерата стално били нешто незадовољни због овога или онога. Стално су пребацивали лопту са једног на другог и налазили замерке. Имали су двадесет, двадесет две године, и то је било и последица њихове младости, али истина је и да су Милан, Која и Вд били три различита темперамента, три карактера, три угла посматрања музике. Кад ус
