Бистрији или тупљи човек бива...
Исте године „Шарло акробата” учествује на Бијеналу у Загребу на којем свира на крају ове манифестације са групама „Хаустор” и енглеском „Gang of four”. За „Шарла” су они били битни због њиховог начина свирања рокенрола, минимализма и распореда инструмената у простору. То је по многима био један од најбољих концерата уопште у то време на коме се сакупило око 4.000 људи. Koнцерт у Загребу убрзао је снимање и објаву првог и јединог албума „Шарла акробате” „Бистрији или тупљи човек бива кад”. Наслов је цитат из књиге Васе Пелагића, а пао је на ум управо Вду који га је и предложио за назив ЛП плоче, и можда уз мало изненађење, с обзиром на међусобне односе тројице чланова, једногласно је прихваћен. Изашао је у издању „Југотона” у тиражу од десет хиљада примерака. Бенд је већ био у фази распада па није било времена ни за промоцију, а интересантно је да се ниједна „Шарлова” песма из „Пакет аранжмана” није нашла на албуму, што говори и о креативној моћи и самоуверености чланова бенда.
Једини албум „Шарла акробате” неки рок критичари сматрају најважнијим (или међу најважнијим) на нашој рок сцени. Влатко Фрас, загребачки рок критичар, пошто је преслушао песме, писао је „да плоча с блесастим насловом има ону основну предиспозицију за сваку рок антологију, има наиме и срце и душу у најбољем маниру филозофије којом се руководе најсјајнији алтернативни бендови...”
Фрас је био у праву, јер је како су пролазиле деценија албум добијао све јаче похвале. Један од оних који га сматрају преломним за југословенски рок је и рок критичар Александар Жикић, који и данас после четири деценије каже да једини албум „Шарла акробате” једноставно не може да буде прецењен: он је увек још више од онога што тог тренутка чујете.
„Кад га чујете прво вас запањи то што су људи који су га замислили и снимили тада имали само двадесетак година. Тај албум сажима све што је вредело на музичкој сцени тренутка, али остаје повезан са најплеменитијим елементима рокенрол наслеђа, независно од времена у коме је настајао. ’Бистрији или тупљи’… био је не само радикалан и одважан, него и таква необуздана демонстрација талента и бескомпромисне младалачке енергије да то изазива безрезервно дивљење. Када је реч о врло младим људима, таква комбинација може да буде и наговештај да ће нешто, пре или касније, да експлодира, што се, као што знамо и догодило.”
Жикић то поткрепљује и покојим примером: кад пустите ’Бистрији или тупљи…’ и чујете прве тактове уводне нумере ’Шарло је нежан’, истог тренутка постаје јасно да вас очекује сусрет са нечим, у најмању руку, несвакидашњим. Тај утисак вас не напушта до краја албума, само повремено постаје још интензивнији и упечатљивији.”
Албум је изашао у јулу. Састоји се од 13 песама, „Шарло је нежан”, „Пазите на децу (1)”, „Феномен”, „Сад се јасно види”, „Рано изјутра”, „Љубавна прича”, „Само понекад”, „Човек”, „Бес”, „О, о, о...”, „Проблем”, „Ја желим јако”, „Пазите на децу (2)”.
Плоча је снимана у априлу 1981, у Студију 5 у Београду, првобитно за ПГП РТБ, који су касније одустали од објављивања плоче, па је то на крају издао загребачки „Југотон”. По речима Душана Којића Које у разговору са новинарем Драганом Амброзићем за „Попбокс” на 25-годишњицу објављивања албума, бенд је већ био дубоко у неслагањима, музички, а и приватно, као што обично бива. Која је у овом разговору објаснио зашто није било песама са „Пакет аранжмана”. Рекао је да су имали доста других песама а желели су да направе и отклон од „плесне музике” у коју су замало убачени због „Она се буди” и „Нико као ја”, јер је тад већ и „Бијело дугме”, по речима Које, постало нови талас верујући да свирају ска и мислећи да је ска нови талас.
Омот су правили сви заједно са Гораном Вејводом, који је радио фотографије напред и на унутрашњем омоту. Омот је био црно-беле њу вејв естетике, унутра је свако приложио свој део, Милан је дао цртеж своје девојке, Вд текст из Пелагићевог „Народног учитеља”, а Која је нацртао стрип карикатуру и додао текст о кутлачама акробатама из „Политикиног Забавника”. Важан сегмент плоче су и Вдове џез импровизације.
Ни Која у том од својих последњих осврта на албум није пропустио да каже да је Вд био невероватно талентован бубњар, можда и најталентованији од свих, да је био и школован, волео, али и знао да свира џез, што је доста битно. „Ми смо се заиста добро слагали и свирачки налазили, увек је то у ствари одржавало бенд кад бисмо се посвађали.”
На крају се Која осврнуо и на политичке поруке плоче. „По мом сећању, она је била врло опасна по гомили ствари које је казивала о стању духова око нас у том тренутку и имала је све предуслове да буде посматрана под посебном лупом – да ли то разни комитети нису разумели, или су у том тренутку 1981. имали паметнија посла? Не, па ми смо добили награду ’Смели цвет’ од Савеза социјалистичке омладине Србије. Сулудо, зар не? Политиком се никад експлицитно нисмо бавили; ја сам баш био против тог површног панкрти-параф политикантства у текстовима, увек сам мислио да то треба радити суптилније. Иначе сам тада мислио и причао по интервјуима да је објављивање плоче ’Шарла акробате’ био државни пропуст, тј. превид, првенствено мислећи на музику, која је већ сама по себи револуција.”
Наставиће се
