Политика Магазин

Култура

20.09.2024 у 10:15

РИЧАРД ДИКОН У БЕОГРАДУ Познати британски вајар, са Мрђаном Бајићем аутор пешачког моста на Калемегдану, представља се у Галерији ДОТС изложбом под називом „У потрази за нечим” ЛИРСКИ ЗАПИСИ О ЉУБОМИРУ ТАДИЋУ Уочи стогодишњице од рођења познатог академика преносимо носталгично сећање на овог Дурмиторца ДА ЛИ ЈЕ МАСК ПРОЧИТАО „ФАУСТА”? И Фаустов уговор с Мефистом и Маскова погодба с технологијом настали су као својеврсна последица духовних криза

Култура

15.09.2024 у 21:00

Медаковић – на поклон граду

„Потомци и представници породице Медаковић имаће у свим генерацијама једну изразиту особину: где год били, где год живели, биће образовани, успешни и биће дeо друштвене елите. И где год дођу, оставиће нешто вредно за собом, материјално или духовно. Најчешће обоје.” Овим цитатом писца Ђорђа Матића постављеном на улазу у Салон Музеја града Београда (Булевар краља Александра 32), уз неколико фотографија предака Медаковића, отворена је изложба „Ефемерис – Легат Дејана Медаковића”. Легат је формиран поклоном његовог сина, диригента Павла Медаковића, а садржи више од 650 предмета међу којима су дела ликовне и примењене уметности, документација, књижна грађа, рукописи и лични предмети, укључујући и радну собу академика Медаковића. Завршном послу сређивања обимне заоставштине претходило је и

Култура

21.08.2024 у 12:15

Та ти, Зоро, сањаш само

“Непредвидива прошлост будућности –О политичком потенцијалу утопије” назив је двојезичне српско енглеске студије чији је настанак инициран открићем невеликог рукописа из 1924. године, књижице “Шетња кроз будућност” коју, као аутор потписује Мала Зора. Реч је о роману који представља јединствени примерак дечје социјалне утопијске научне фантастике с почетка 20. века. Открила га је Биљана Андоновска сарадница Института за књижевност. Роман је излазио у наставцима у часопису “Будућност” од 1924. до 1925. године. У овој студији штампан је роман Мале Зоре, такође је урађен и убачен као посебна публикација (ћирилично-латинична), а студија садржи и текстове о политичком потенцијалу утопије као и уводне напомене о роману. Издавач је самиздат Едиција Југославија, а студију је приредила драмат

Култура

02.08.2024 у 13:35

Шта је ово тата?

Док сам возила недавно градом, тргао ме је натпис на једном билборду. Писало је: „Марија не брини“. Помислила сам у тренутку да ме је врућина потпуно поразила, али сам сутрадан, на некој другој локацији спазила: „Жарко не брини“. Схватила сам да то није никаква реклама, посебно када сам у дну билборда прочитала име Јулије Кастелучи. Реч је дакле о уметничком раду (реализованом уз подршку агенције Супер Дот). Некако истовремено, у разним деловима Београда постављени су и билборди Пеђе Нешковића: „Ово никад није било“. Имали смо недавно прилику да видимо и Нешковићеве билборде „Време (ни)је стало“, о којима је и било речи на овим страницама. Места билборда мењају се из недеље у недељу, а шта је сврха уметности у јавном простору и представљање дела на овај начин разговарали смо са Ј

Култура

08.05.2024 у 15:25

Постојање у бесконачности

У петак, 10. маја у 17 часова у Музеју савремене уметности у Београду биће отворена изложба Превентивни мир Микеланђела Пистолета чији се долазак и очекује. Постављена на два спрата музеја, изложба има за циљ да пружи преглед више од шездесет година праксе овог најистакнутијег италијанског уметника и једног од најутицајнијих савремених уметника у Европи данас. Главни протагониста италијанског уметничког покрета aрте повера Микеланђело Пистолето (рођен у Бијели 1933. године) одувек је био уметник чија је пракса била дубоко повезана с друштвом и који успева савршено да ослика лепоту контраста савременог живота док нас кроз своју уметничку праксу учи да гледамо изван материјалности ствари. „Друштвено ангажована уметничка пракса лежи у сржи његовог рада те је увек блиско повезана с наши

Култура

29.04.2024 у 17:30

Што је драгоцено, то је крхко

У ери у којој је рат постао свакодневна реалност и бијенале уметности у Венецији постало је место на којем се преламају ратне и геополитичке тензије. На претходном бијеналу (2022) уметници и кустоси изабрани за Павиљон Русије повукли су се због инвазије на Украјину. И ове године Руси не учествују. Нови рат донео је нове протесте. Испред Павиљона Израела стоје војници. Првог дана отварања бијенала за новинаре и стручњаке догодиле су се демонстрације испред израелског и павиљона САД (они су готово један до другог) уз паролу „From the river to the sea, Palestina must be free”. На земљи побацани леци „Не смрти у Венецији. Не геноцидном павиљону”. Израелски павиљон је затворен. На вратима стоји обавештење уметнице Рут Патир да ће изложба бити отворена „тек када дође до ослобађања талаца

Култура

21.04.2024 у 17:45

Овде је све упркос нечему, а не захваљујући нечему

Ако негде видите „буљук” деце да се гура тражећи аутограм, знајте да је Анђео из Драгојевићевог филма (1992) и даље „на снази”. Урош Ђурић је пре свега једно од најпрепознатљивијих лица на уметничкој сцени, сликар чија се дела налазе у колекцијама музеја Лудвиг и Албертина у Бечу, Антоана де Галбера у Паризу, Музеја савремене уметности Београд, Теленор Београд, музеја Цептер и Музеја града у Београду, Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду, као и у многим приватним колекцијама широм Европе. На позив Деканата Факултета ликовних уметности (ФЛУ) излаже од 1. до 27. априла у галерији ФЛУ. Изложба је названа „Аутономизам сада и овде”. Са Урошем Ђурићем могуће је водити интервјуе на безброј тема, о музици, о спорту, а посебно о мало познатој историји Србије, тачније њеним пре

Култура

16.04.2024 у 14:30

Митско лутање по кривинама

„Чија је ово униформа”, „Свако има свој океан”, „Да сам знао све бих исто урадио”... Ово су само неки од уобичајено луцидних наслова којима је Здравко Јоксимовић назвао најновију серију радова посвећену уметнику Бори Иљовском (1942–2013). И Бора Иљовски и Здравко Јоксимовић лауреати су „Политикине” награде. Изложба у Музеју Цептер једноставно је названа „Омаж Бори Иљовском”. Здравко Јоксимовић је вајар, професор Факултета ликовних уметности у Београду, аутор је споменика Зорану Ђинђићу, Исидори Секулић, Карлу Малдену, Ђурђу Бранковићу. Ова изложба је његова 50. самостална. Откуд потреба да целу серију радова посветите уметнику Бори Иљовском? Одговор је једноставан. Борин опус ме је одувек привлачио. Његова доследност у истраживању основних ликовних изражајних средстава је резул

Култура

07.04.2024 у 11:45

Измештање из познатог

У галерији „Вилине воде”, великом, релативно новом простору, отворена је изложба Игора Марсенића названа „25/50”, како би симболично указала на 25 година рада и 50 година живота овог уметника, који ће нам на питање да ли ове датуме доживљава као стваралачку и животну прекретницу одговорити: „Не верујем у прекретнице, преокрете или заокрете. Верујем у ток.” Представили сте дела у широком распону настајања. Како сте правили избор, шта вам је било најважније? Нисам желео да изложба „25/50” на било који начин делује као затварање круга. Било професионалног или животног. Или да делује као рециклажа старих идеја услед недостатка нових. Учинило ми се да фантастични простор галерије „Вилине воде” даје могућност потпуно новог сагледавања радова који су до сада углавном излагани у га

Култура

24.03.2024 у 13:30

„Галаксија” идеална за Експо

Ретроспективна изложба Владана Радовановића, добитника Политикине награде за 2021. годину, биће отворена 28. марта у Музеју савремене уметности у Београду. Уметник посебног кова, чији је ум у 92. години био остао оштар и проницљив, нажалост није дочекао овај тренутак, преминуо је у мају прошле године. Последњи рад који ће публика моћи да види је Тактизон 13, рад који је Владан успео да реализује 2021. године. Политикину награду добио је за инсталацију А галаксија около сија. Захтеван посао припреме ове изложбе припао је кустосу, историчару уметности Саши Јањићу. Како је дошло до тога да се сада, постхумно, приређује изложба Владана Радовановића? Прича о овој изложби подједнако је занимљива као и сам опус овог несвакидашњег уметника. Први мини-прегледи Радовановићевог ствара