Kultura

20.09.2024 u 10:15

Dinastija Obrenović i pozorište

RIČARD DIKON U BEOGRADU Poznati britanski vajar, sa Mrđanom Bajićem autor pešačkog mosta na Kalemegdanu, predstavlja se u Galeriji DOTS izložbom pod nazivom „U potrazi za nečim” LIRSKI ZAPISI O LjUBOMIRU TADIĆU Uoči stogodišnjice od rođenja poznatog akademika prenosimo nostalgično sećanje na ovog Durmitorca DA LI JE MASK PROČITAO „FAUSTA”? I Faustov ugovor s Mefistom i Maskova pogodba s tehnologijom nastali su kao svojevrsna posledica duhovnih kriza

Kultura

15.09.2024 u 21:00

Medaković – na poklon gradu

„Potomci i predstavnici porodice Medaković imaće u svim generacijama jednu izrazitu osobinu: gde god bili, gde god živeli, biće obrazovani, uspešni i biće deo društvene elite. I gde god dođu, ostaviće nešto vredno za sobom, materijalno ili duhovno. Najčešće oboje.” Ovim citatom pisca Đorđa Matića postavljenom na ulazu u Salon Muzeja grada Beograda (Bulevar kralja Aleksandra 32), uz nekoliko fotografija predaka Medakovića, otvorena je izložba „Efemeris – Legat Dejana Medakovića”. Legat je formiran poklonom njegovog sina, dirigenta Pavla Medakovića, a sadrži više od 650 predmeta među kojima su dela likovne i primenjene umetnosti, dokumentacija, knjižna građa, rukopisi i lični predmeti, uključujući i radnu sobu akademika Medakovića. Završnom poslu sređivanja obimne zaostavštine prethodi

Kultura

21.08.2024 u 12:15

Ta ti, Zoro, sanjaš samo

“Nepredvidiva prošlost budućnosti –O političkom potencijalu utopije” naziv je dvojezične srpsko engleske studije čiji je nastanak iniciran otkrićem nevelikog rukopisa iz 1924. godine, knjižice “Šetnja kroz budućnost” koju, kao autor potpisuje Mala Zora. Reč je o romanu koji predstavlja jedinstveni primerak dečje socijalne utopijske naučne fantastike s početka 20. veka. Otkrila ga je Biljana Andonovska saradnica Instituta za književnost. Roman je izlazio u nastavcima u časopisu “Budućnost” od 1924. do 1925. godine. U ovoj studiji štampan je roman Male Zore, takođe je urađen i ubačen kao posebna publikacija (ćirilično-latinična), a studija sadrži i tekstove o političkom potencijalu utopije kao i uvodne napomene o romanu. Izdavač je samizdat Edicija Jugoslavija, a studiju je priredila dramat

Kultura

02.08.2024 u 13:35

Šta je ovo tata?

Dok sam vozila nedavno gradom, trgao me je natpis na jednom bilbordu. Pisalo je: „Marija ne brini“. Pomislila sam u trenutku da me je vrućina potpuno porazila, ali sam sutradan, na nekoj drugoj lokaciji spazila: „Žarko ne brini“. Shvatila sam da to nije nikakva reklama, posebno kada sam u dnu bilborda pročitala ime Julije Kasteluči. Reč je dakle o umetničkom radu (realizovanom uz podršku agencije Super Dot). Nekako istovremeno, u raznim delovima Beograda postavljeni su i bilbordi Peđe Neškovića: „Ovo nikad nije bilo“. Imali smo nedavno priliku da vidimo i Neškovićeve bilborde „Vreme (ni)je stalo“, o kojima je i bilo reči na ovim stranicama. Mesta bilborda menjaju se iz nedelje u nedelju, a šta je svrha umetnosti u javnom prostoru i predstavljanje dela na ovaj način razgovarali sm

Kultura

08.05.2024 u 15:25

Postojanje u beskonačnosti

U petak, 10. maja u 17 časova u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena izložba Preventivni mir Mikelanđela Pistoleta čiji se dolazak i očekuje. Postavljena na dva sprata muzeja, izložba ima za cilj da pruži pregled više od šezdeset godina prakse ovog najistaknutijeg italijanskog umetnika i jednog od najuticajnijih savremenih umetnika u Evropi danas. Glavni protagonista italijanskog umetničkog pokreta arte povera Mikelanđelo Pistoleto (rođen u Bijeli 1933. godine) oduvek je bio umetnik čija je praksa bila duboko povezana s društvom i koji uspeva savršeno da oslika lepotu kontrasta savremenog života dok nas kroz svoju umetničku praksu uči da gledamo izvan materijalnosti stvari. „Društveno angažovana umetnička praksa leži u srži njegovog rada te je uvek blisko povezana s naši

Kultura

29.04.2024 u 17:30

Što je dragoceno, to je krhko

U eri u kojoj je rat postao svakodnevna realnost i bijenale umetnosti u Veneciji postalo je mesto na kojem se prelamaju ratne i geopolitičke tenzije. Na prethodnom bijenalu (2022) umetnici i kustosi izabrani za Paviljon Rusije povukli su se zbog invazije na Ukrajinu. I ove godine Rusi ne učestvuju. Novi rat doneo je nove proteste. Ispred Paviljona Izraela stoje vojnici. Prvog dana otvaranja bijenala za novinare i stručnjake dogodile su se demonstracije ispred izraelskog i paviljona SAD (oni su gotovo jedan do drugog) uz parolu „From the river to the sea, Palestina must be free”. Na zemlji pobacani leci „Ne smrti u Veneciji. Ne genocidnom paviljonu”. Izraelski paviljon je zatvoren. Na vratima stoji obaveštenje umetnice Rut Patir da će izložba biti otvorena „tek kada dođe do oslobađa

Kultura

21.04.2024 u 17:45

Ovde je sve uprkos nečemu, a ne zahvaljujući nečemu

Ako negde vidite „buljuk” dece da se gura tražeći autogram, znajte da je Anđeo iz Dragojevićevog filma (1992) i dalje „na snazi”. Uroš Đurić je pre svega jedno od najprepoznatljivijih lica na umetničkoj sceni, slikar čija se dela nalaze u kolekcijama muzeja Ludvig i Albertina u Beču, Antoana de Galbera u Parizu, Muzeja savremene umetnosti Beograd, Telenor Beograd, muzeja Cepter i Muzeja grada u Beogradu, Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, kao i u mnogim privatnim kolekcijama širom Evrope. Na poziv Dekanata Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) izlaže od 1. do 27. aprila u galeriji FLU. Izložba je nazvana „Autonomizam sada i ovde”. Sa Urošem Đurićem moguće je voditi intervjue na bezbroj tema, o muzici, o sportu, a posebno o malo poznatoj istoriji Srbije, tačnije njenim pre

Kultura

16.04.2024 u 14:30

Mitsko lutanje po krivinama

„Čija je ovo uniforma”, „Svako ima svoj okean”, „Da sam znao sve bih isto uradio”... Ovo su samo neki od uobičajeno lucidnih naslova kojima je Zdravko Joksimović nazvao najnoviju seriju radova posvećenu umetniku Bori Iljovskom (1942–2013). I Bora Iljovski i Zdravko Joksimović laureati su „Politikine” nagrade. Izložba u Muzeju Cepter jednostavno je nazvana „Omaž Bori Iljovskom”. Zdravko Joksimović je vajar, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, autor je spomenika Zoranu Đinđiću, Isidori Sekulić, Karlu Maldenu, Đurđu Brankoviću. Ova izložba je njegova 50. samostalna. Otkud potreba da celu seriju radova posvetite umetniku Bori Iljovskom? Odgovor je jednostavan. Borin opus me je oduvek privlačio. Njegova doslednost u istraživanju osnovnih likovnih izražajnih sredstava j

Kultura

07.04.2024 u 11:45

Izmeštanje iz poznatog

U galeriji „Viline vode”, velikom, relativno novom prostoru, otvorena je izložba Igora Marsenića nazvana „25/50”, kako bi simbolično ukazala na 25 godina rada i 50 godina života ovog umetnika, koji će nam na pitanje da li ove datume doživljava kao stvaralačku i životnu prekretnicu odgovoriti: „Ne verujem u prekretnice, preokrete ili zaokrete. Verujem u tok.” Predstavili ste dela u širokom rasponu nastajanja. Kako ste pravili izbor, šta vam je bilo najvažnije? Nisam želeo da izložba „25/50” na bilo koji način deluje kao zatvaranje kruga. Bilo profesionalnog ili životnog. Ili da deluje kao reciklaža starih ideja usled nedostatka novih. Učinilo mi se da fantastični prostor galerije „Viline vode” daje mogućnost potpuno novog sagledavanja radova koji su do sada uglavnom izlagani

Kultura

24.03.2024 u 13:30

„Galaksija” idealna za Ekspo

Retrospektivna izložba Vladana Radovanovića, dobitnika Politikine nagrade za 2021. godinu, biće otvorena 28. marta u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Umetnik posebnog kova, čiji je um u 92. godini bio ostao oštar i pronicljiv, nažalost nije dočekao ovaj trenutak, preminuo je u maju prošle godine. Poslednji rad koji će publika moći da vidi je Taktizon 13, rad koji je Vladan uspeo da realizuje 2021. godine. Politikinu nagradu dobio je za instalaciju A galaksija okolo sija. Zahtevan posao pripreme ove izložbe pripao je kustosu, istoričaru umetnosti Saši Janjiću. Kako je došlo do toga da se sada, posthumno, priređuje izložba Vladana Radovanovića? Priča o ovoj izložbi podjednako je zanimljiva kao i sam opus ovog nesvakidašnjeg umetnika. Prvi mini-pregledi Radovanovićevog s