25.01.2026 у 15:15
Када је пре десетак дана званично објављено да је Арпад Пулаи (Врбас, 1986) добитник „Политикине” награде за најбољу изложбу у 2025. години, уметник је, каже, морао у неком тренутку да искључи телефон. Само преко „Инстаграма” му је стигло 150 порука честитки. Награђен је за изложбу „Топографија бола”, одржану у Музеју примењене уметности у септембру прошле године. Представио је скулптуре великог формата сачињене од вуне. Арпад Пулаи је одрастао у Србобрану, на салашу где је био окружен дивљим паткама, зечевима, лисицама. Породица је узгајала воће, поврће, имали су виноград. На белим зидовима дугачког ходника куће Арпад је још као дечак цртао, не баш увек уз родитељски благослов. Живот на салашу одредио је његово детињство и зато није необично да већину изложених скулптура чини жив
07.12.2025 у 13:35
Својом појавом и делом прослављена уметница перформанса Марина Абрамовић изазива противречне реaкције, посебно у домаћем делу стручне јавности и, очекивано, у лаичкој , па се често могу чути коментари да то што ради и чиме је постигла светску славу "није уметност." Упркос свему, чињеница је да је Марина Абрамовић планетарно познато име, да њене радове поседују највећи и најзначајнији светски музеји, да њена појава и изложбе и даље изазивају велико интересовање медија и публике. Могућност да присуствујемо њеној најновијој изложби указала се пре неколико дана у Љубљани, у простору некадашње фабрике шећера Цукрарна, галеријском простору од око 5.700 квадратних метара, у згради која има 366 прозора! Изложба је названа Арт Витал – 12 година Улаја / Марина Абрамовић, а за датум отварања из
29.06.2025 у 17:30
На готово четири нивоа Музеја савремене уметности у Београду постављена је обимна, ретроспективна изложба „Светлуцаво пријатељство” вајара Здравка Јоксимовића, професора на Факултету ликовних уметности у Београду, представника уметничког таласа који је крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века био познат под именом „нова београдска скулптура”. Осим по успешном и доследном стваралачком путу, јавности је, између осталог, познат и као аутор споменика Зорану Ђинђићу у Прокупљу, као и по скулптури Карла Малдена испред Југословенске кинотеке. Здравко Јоксимовић је луцидан уметник, његова игра најразличитијим материјалима изнедри корпус интелигентних, духовитих, асоцијативних, ироничних, поетичних радова. А таквог уметника наградила је и „Политика” 2016. за изложбу „Реанимациј
20.04.2025 у 19:15
Невелика, позната књига „Писма из Италије” Љубомира Ненадовића, коју вероватно поседује већина кућних библиотека, обавезна је лектира пред путовање у Италију, тачније у Напуљ, Рим или Фиренцу. Ненадовићеви путописи забележени су 1851. године и почињу у Напуљу, где писац сусреће владику црногорског Петра Петровића Његоша, а дружења са великим владарем и песником заправо су централни мотив овог дела. „У Неапољу штета је да путник чита или пише. У Неапољу песник треба да пева, виртуоз да свира, сликар да слика, а ми сви остали само да гледамо [...] Путници који путују само путовања ради сврате у Неапољ обично у пролеће: походе Помпеју, пењу се на Везув, једу макароне, па оду: куда? Свуда, само не тамо где су били…” Ненадовић Напуљ зове Неапољ, јер су овај град основали Грци између се
03.11.2024 у 13:20
Гост 60. Октобарског салона (селекција кустоса Добриле Денегри и Лоренцa Балбија), архитекта Алфредо Хар из Чилеа, који живи у Њујорку, одржао је прошлог четвртка предавање „Ствари се распадају” у Дворани културног центра Београда и оставио публику без речи. Показао нам је своје радове, пројекте великим делом политички мотивисане и промишљене. Кроз свој опус Хар проблематизује питање асиметрије моћи Запада и глобалног Југа, бави се статусом угрожених и обесправљених. Биографија овог уметника је импресивна: излагао је четири пута на Бијеналу у Венецији, у Сао Паулу, Каселу... Реализовао је више од 75 јавних интервенција широм света, о његовом раду објављено је више од 80 монографија, а његова дела налазе се у најпознатијим музејима света као што су МОМА и Гугенхајм у Њујорку, Тејт галерија
04.10.2024 у 17:04
Прва представа изведена је 8. октобра 1984. године. Био је то драмски текст Александра Поповића „Мрешћење шарана” у режији Дејана Мијача. Зашто су, и који делови монолога избачени? Представа је одиграна чак 251 пут пред готово 94 хиљаде гледалаца АРСЕН, МОЈ САПУТНИК Есеји Ђорђа Матића у књизи „Све било је музика” (у издању Центра за културу „Градац” из Рашке) повезују великане музичке сцене од Арсена Дедића, преко Корнелија Ковача, Здравка Чолића, новоталасних југословенских рокера, па се враћају до Џима Морисона, Боба Дилана, Мајлса Дејвиса, Шарла Азнавура УМЕТНИЦИ ПРЕСТУПНИЦИ Познати представник маниризма Бенвенуто Челини у склопу крвне освете усмртио је убицу свога брата. Убио је и златара који му је био ривал, а једном приликом је ранио и јавног бележника.
