25.01.2026 u 15:15
Kada je pre desetak dana zvanično objavljeno da je Arpad Pulai (Vrbas, 1986) dobitnik „Politikine” nagrade za najbolju izložbu u 2025. godini, umetnik je, kaže, morao u nekom trenutku da isključi telefon. Samo preko „Instagrama” mu je stiglo 150 poruka čestitki. Nagrađen je za izložbu „Topografija bola”, održanu u Muzeju primenjene umetnosti u septembru prošle godine. Predstavio je skulpture velikog formata sačinjene od vune. Arpad Pulai je odrastao u Srbobranu, na salašu gde je bio okružen divljim patkama, zečevima, lisicama. Porodica je uzgajala voće, povrće, imali su vinograd. Na belim zidovima dugačkog hodnika kuće Arpad je još kao dečak crtao, ne baš uvek uz roditeljski blagoslov. Život na salašu odredio je njegovo detinjstvo i zato nije neobično da većinu izloženih skulptura čini živ
07.12.2025 u 13:35
Svojom pojavom i delom proslavljena umetnica performansa Marina Abramović izaziva protivrečne reakcije, posebno u domaćem delu stručne javnosti i, očekivano, u laičkoj , pa se često mogu čuti komentari da to što radi i čime je postigla svetsku slavu "nije umetnost." Uprkos svemu, činjenica je da je Marina Abramović planetarno poznato ime, da njene radove poseduju najveći i najznačajniji svetski muzeji, da njena pojava i izložbe i dalje izazivaju veliko interesovanje medija i publike. Mogućnost da prisustvujemo njenoj najnovijoj izložbi ukazala se pre nekoliko dana u Ljubljani, u prostoru nekadašnje fabrike šećera Cukrarna, galerijskom prostoru od oko 5.700 kvadratnih metara, u zgradi koja ima 366 prozora! Izložba je nazvana Art Vital – 12 godina Ulaja / Marina Abramović, a za datum o
29.06.2025 u 17:30
Na gotovo četiri nivoa Muzeja savremene umetnosti u Beogradu postavljena je obimna, retrospektivna izložba „Svetlucavo prijateljstvo” vajara Zdravka Joksimovića, profesora na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, predstavnika umetničkog talasa koji je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka bio poznat pod imenom „nova beogradska skulptura”. Osim po uspešnom i doslednom stvaralačkom putu, javnosti je, između ostalog, poznat i kao autor spomenika Zoranu Đinđiću u Prokuplju, kao i po skulpturi Karla Maldena ispred Jugoslovenske kinoteke. Zdravko Joksimović je lucidan umetnik, njegova igra najrazličitijim materijalima iznedri korpus inteligentnih, duhovitih, asocijativnih, ironičnih, poetičnih radova. A takvog umetnika nagradila je i „Politika” 2016. za izložbu „Reanimacij
20.04.2025 u 19:15
Nevelika, poznata knjiga „Pisma iz Italije” Ljubomira Nenadovića, koju verovatno poseduje većina kućnih biblioteka, obavezna je lektira pred putovanje u Italiju, tačnije u Napulj, Rim ili Firencu. Nenadovićevi putopisi zabeleženi su 1851. godine i počinju u Napulju, gde pisac susreće vladiku crnogorskog Petra Petrovića Njegoša, a druženja sa velikim vladarem i pesnikom zapravo su centralni motiv ovog dela. „U Neapolju šteta je da putnik čita ili piše. U Neapolju pesnik treba da peva, virtuoz da svira, slikar da slika, a mi svi ostali samo da gledamo [...] Putnici koji putuju samo putovanja radi svrate u Neapolj obično u proleće: pohode Pompeju, penju se na Vezuv, jedu makarone, pa odu: kuda? Svuda, samo ne tamo gde su bili…” Nenadović Napulj zove Neapolj, jer su ovaj grad osnovali Grci između se
03.11.2024 u 13:20
Gost 60. Oktobarskog salona (selekcija kustosa Dobrile Denegri i Lorenca Balbija), arhitekta Alfredo Har iz Čilea, koji živi u Njujorku, održao je prošlog četvrtka predavanje „Stvari se raspadaju” u Dvorani kulturnog centra Beograda i ostavio publiku bez reči. Pokazao nam je svoje radove, projekte velikim delom politički motivisane i promišljene. Kroz svoj opus Har problematizuje pitanje asimetrije moći Zapada i globalnog Juga, bavi se statusom ugroženih i obespravljenih. Biografija ovog umetnika je impresivna: izlagao je četiri puta na Bijenalu u Veneciji, u Sao Paulu, Kaselu... Realizovao je više od 75 javnih intervencija širom sveta, o njegovom radu objavljeno je više od 80 monografija, a njegova dela nalaze se u najpoznatijim muzejima sveta kao što su MOMA i Gugenhajm u Njujorku, Tejt galerija
04.10.2024 u 17:04
Prva predstava izvedena je 8. oktobra 1984. godine. Bio je to dramski tekst Aleksandra Popovića „Mrešćenje šarana” u režiji Dejana Mijača. Zašto su, i koji delovi monologa izbačeni? Predstava je odigrana čak 251 put pred gotovo 94 hiljade gledalaca ARSEN, MOJ SAPUTNIK Eseji Đorđa Matića u knjizi „Sve bilo je muzika” (u izdanju Centra za kulturu „Gradac” iz Raške) povezuju velikane muzičke scene od Arsena Dedića, preko Kornelija Kovača, Zdravka Čolića, novotalasnih jugoslovenskih rokera, pa se vraćaju do Džima Morisona, Boba Dilana, Majlsa Dejvisa, Šarla Aznavura UMETNICI PRESTUPNICI Poznati predstavnik manirizma Benvenuto Čelini u sklopu krvne osvete usmrtio je ubicu svoga brata. Ubio je i zlatara koji mu je bio rival, a jednom prilikom je ranio i javnog beležnika.
