Аутор: Андријана Цветићанин
19.12.2025 у 10:58
Необичног, али звучног имена, високо на листама најчитанијих, респектабилних, специјализованих портала, Танго сикс је настао као лични блог почетком 2000-их. Тешко да је Петар Војиновић тада размишљао да ће безмало две деценије касније младалачки ентузијазам прерасти и постати његова канцеларија. Интересовање за авијацију несвесно је „покупио” од оца који је радио као пилот у националној авио-компанији. Касније, како каже, захваљујући интернету, честим одласцима на аеродроме и летелишта учврстио је ту жељу. Као сваки дечак који је макар једном пожело да када порасте буде пилот, стасавајући, откривао је друга интересовања, помишљао да се бави другим позивима. – Зато сам одустао од жеље да се бавим искључиво једном професијом, колико год је она лепа. Превише тога
29.09.2024 у 11:22
Маша Милошевић (24) студенткиња је Машинског факултета у Нишу на коме се обрела после завршеног природно-математичког смера у гимназији. Попут других девојчица, као мала, на питање шта ће бити када порасте одговарала је: фризерка, касирка..., а било је ту и других типично дечјих жеља. Уз роњење, хоби којим се активно бави последњих година – и после обуке коју управо завршава за добијање сертификата за РЕЛ и МАГ заваривање (заваривање електродама и гасно заваривање), Маша при крају студија размишља у новом правцу. Жели да се бави послом које жене ретко бирају као своје занимање, не само у Србији, већ у читавом свету – да постане подводни заваривач. Тек почиње да стиче знање из ове области, али се радује усавршавању и добијању сертификата. Приоритет јој је, ипак, диплома јер је при самом
16.03.2020 у 15:04
Званична адреса села, с једном вијугавом улицом, у насељу Берановац у Краљеву, гласи Првомајска 46-а, али малени становник, уз пружену руку за поздрав „баци пет”, радо ће госту казати да станује у „Брези”. Додаће да његови другари живе у „Дуњи”, „Вишњи”, „Лешнику”, „Купини”... Уместо поштанских бројева, 16 кућа и управна зграда СОС Дечјег села носе ознаке по воћу, цвећу, дрвећу. У њима живе деца без родитељског старања са СОС родитељима – претежно мамама-хранитељицама које, такође, с поносом истичу надимке. – Сви ме знају као Зока Зова – каже Зорица Стакић. Ова Шапчанка је пре 14 година, прочитавши текст у новинама о тројици браће, тада узраста једне, две и пет година, напустила посао, спаковала кофер, стигла у Краљево. Завршила је обуку и данас је једна од СОС мама, хранитељица
09.10.2023 у 11:23
Од првог пописа становника у сеоцу ушушканом у долини окруженој масивним врховима Романије, Госине, Озрена, Требевића, Равне планине и Јахорине протекле су 124 године. Пале су, по аустроугарским списима из 1895. године, имале само 483 становника. Највећи број бавио се пољопривредом и шумарским занатима. Век и две и по деценије касније Пале су уређено место са више од 23.000 становника, привремена адреса за неколико хиљада академаца из других места не само Републике Српске, Босне и Херцеговине већ и Србије и Црне Горе. (Фото А. Ц.) Трасе пруге кроз густе четинарске и листопадне шуме, преко које се некада извлачило дрво, данас су уређене скијашке стазе, а у центру града на тргу названом Олимпијски парк од прошлог лета стоји управо од дрвета изрезбарени споменик Старини
05.11.2023 у 09:52
Да с пролећа 2010. није дао отказ, Жарко Ковачевић имао би данас завидан стаж у канцеларији једног осигуравајућег друштва. Радно време „од девет до пет”, ексел табеле, финансије о којима је учио у средњој економској школи, касније на Економском факултету, заменио је микрофоном и концертима. – Нисам амбициозан, не бих јурио позицију шефа ни да сам тамо остао – каже уз широки осмех Београђанин кога публика не само у Србији, већ у читавом региону познаје као певача и прво лице бенда С.А.Р.С. Чак и они чији музички избор не нагиње оваквим нотама радо певуше песме „Буђав лебац”, „Ракија”, „Перспектива”, „Ратујемо ти и ја”, „Лутка”, „Дане бројим”, „Веруј ми” и друге нанизане на седам студијских и једном „живом” албуму. У музичким водама Жаре се обрео не само због певачког талента већ и
09.11.2024 у 12:05
У селу Врбица, код Чоке, на северу Баната, Миклош Арпад с братом улази у малобројнију групу становника млађих од 50 година. Пре две и по године вратили су се на имање и с оцем почели производњу аутентичне сорте белог лука – врбичког пролећног. На једном хектару, током зиме, од краја децембра до половине јануара, ручно саде зачинску биљку баш као што се радило пре 100 и више година. Лук продају као конзумни, прерађен, уплетен у венце. Заштићено порекло У селу са стотинак житеља (према попису из 2011. године било их је 238) узгајањем јединствене сорте лука бави се још шест, седам домаћинстава. Ипак, од 2017. врбички бели лук понео је ознаку производа са заштићеним географским пореклом (ГИ) у Заводу за интелектуалну својину. У Србији 57 производа носи ознаку ГИ. Међу њима су
15.09.2019 у 10:28
Тркачи, заљубљеници у природу и винопије последње три године на две адресе у Србији могу да уживају на необичним винским тркама. По угледу на спортско-забавне манифестације у Француској, Немачкој, Италији, Мађарској, Аустралији, с првим јесењим данима на Палићу и у Александровцу на старту, у патикама али чашама за вино у рукама стајаће заједно професионалци и аматери. Сврха трке није у што краћем времену истрчати десет километара или полумаратонску дужину од 21,5 км већ уживати на трасама које пролазе кроз винограде, преко пољских путева, пробати различите аутохтоне сорте вина на окрепним станицама, једноставно уживати у крајолику. Од јесени 2017. и у нашој земљи на крајњем северу, у залеђу Палићког језера и у атарима села Жупе организују се овакви догађаји. Прва трка ове
