Kad se krene iz Ribarske banje ka Aleksincu, putuje se neobičnim putevima: pored polja kukuruza, male seoske crkve, šume, ovaca na putu, sve dok se posle 18 kilometara ne nabasa na „Kladenac kod tri bukve”.
Baš to seosko domaćinstvo, neobičnog imena, pretvoreno u etno selo pokazuje koliko u Srbiji ima skrivenih, lepih kutaka i kako je važno samo imati ideju i dobru volju da se od toga napravi i posao i mesto za uživanje slučajnih namernika, ali i redovnih gostiju.
Tako je zapravo i počeo život ove oaze.
Okruženo zelenilom i mirom seosko domaćinstvo idealno je za odmor i predah od gradske vreve.
Domaćin i vlasnik oaze Malog Jastrepca je Zoran Miljković. Njegova porodica je na ovom imanju četvrt veka i posvećeno su uredili ovo domaćinstvo. Ljubav prema tradiciji i prirodi preneo je na sina Zorana, snaju Vesnu i unuka Lazara.
Lazar nam je ispričao kako se porodica ujedinila u stvaranju oaze:
„Baba i deda su ovde živeli, u kućici i gajili preko 150 ovaca. Proizvodili su mleko i meso za restorane. Kasnije i sir i kajmak, prasad i jagnjad. Ljudi, kada su dolazili po robu, počeli su da traže da sednu pod bukvu i uživaju u hrani, koji su im baba i deda posluživali da ih ugoste. I kada padne kiša, ispod bukve je bilo suvo i prijatno. Onda smo počeli da pravimo mali letnjikovac, a kasnije se to razvilo i u oazu.”
Posetioce dočekuje tabla sa mističnim natpisom: „Na 5.352 koraka čeka vas bukva ljubavi i sreće, ko je bude video zaboraviti je neće.” Prvobitno imanje sa brojnim životinjama, vremenom se transformisalo u gazdinstvo koje sada čini konak sa terasom, renovirana kuća, pomoćna zgrada, ribnjak sa pastrmkom i prostor za mangulice, guske, konje, ovce. Porodica prihvata i odneguje i poneko divlje prase.
„Duša svega ovoga i jeste suživot tih životinja sa nama. I prelep osećaj kada vidimo kako deca koja dođu u posetu uživaju.”, rekao je za naš list domaćin Zoran.
Reputacija ovog mesta uveliko je povezana sa Saborom harmonikaša, čiji je osnivač bio Bogosav Šale. Sabor se održava svakog jula i okuplja brojne muzičare, a od 2018. godine je i zvanični deo programa gradskih svečanosti povodom obeležavanja slave Sveti Prokopije.
Zoran je poput svog oca, takođe je vešt harmonikaš, ali je poznat i po svojim kulinarskim veštinama. „Bije ga glas” doktora za strugane pogače, privlačeći gurmane iz svih krajeva.
„Strugane pogače, sukane pite, kozji i kravlji sir, trljana salata, sačevi... To je ono u čemu turisti ovde najviše uživaju”, kaže Zoran.
Uspeh porodice Miljković pokazuje da se upornim radom, ljubavlju prema prirodi i talentom može stvoriti posebna priča, gde se tradicija i moderno spajaju u nezaboravno iskustvo.
