Кад се крене из Рибарске бање ка Алексинцу, путује се необичним путевима: поред поља кукуруза, мале сеоске цркве, шуме, оваца на путу, све док се после 18 километара не набаса на „Кладенац код три букве”.
Баш то сеоско домаћинство, необичног имена, претворено у етно село показује колико у Србији има скривених, лепих кутака и како је важно само имати идеју и добру вољу да се од тога направи и посао и место за уживање случајних намерника, али и редовних гостију.
Тако је заправо и почео живот ове оазе.
Окружено зеленилом и миром сеоско домаћинство идеално је за одмор и предах од градске вреве.
Домаћин и власник оазе Малог Јастрепца је Зоран Миљковић. Његова породица је на овом имању четврт века и посвећено су уредили ово домаћинство. Љубав према традицији и природи пренео је на сина Зорана, снају Весну и унука Лазара.
Лазар нам је испричао како се породица ујединила у стварању оазе:
„Баба и деда су овде живели, у кућици и гајили преко 150 оваца. Производили су млеко и месо за ресторане. Касније и сир и кајмак, прасад и јагњад. Људи, када су долазили по робу, почели су да траже да седну под букву и уживају у храни, који су им баба и деда послуживали да их угосте. И када падне киша, испод букве је било суво и пријатно. Онда смо почели да правимо мали летњиковац, а касније се то развило и у оазу.”
Посетиоце дочекује табла са мистичним натписом: „На 5.352 корака чека вас буква љубави и среће, ко је буде видео заборавити је неће.” Првобитно имање са бројним животињама, временом се трансформисало у газдинство које сада чини конак са терасом, реновирана кућа, помоћна зграда, рибњак са пастрмком и простор за мангулице, гуске, коње, овце. Породица прихвата и однегује и понеко дивље прасе.
„Душа свега овога и јесте суживот тих животиња са нама. И прелеп осећај када видимо како деца која дођу у посету уживају.”, рекао је за наш лист домаћин Зоран.
Репутација овог места увелико је повезана са Сабором хармоникаша, чији је оснивач био Богосав Шале. Сабор се одржава сваког јула и окупља бројне музичаре, а од 2018. године је и званични део програма градских свечаности поводом обележавања славе Свети Прокопије.
Зоран је попут свог оца, такође је вешт хармоникаш, али је познат и по својим кулинарским вештинама. „Бије га глас” доктора за стругане погаче, привлачећи гурмане из свих крајева.
„Стругане погаче, сукане пите, козји и крављи сир, трљана салата, сачеви... То је оно у чему туристи овде највише уживају”, каже Зоран.
Успех породице Миљковић показује да се упорним радом, љубављу према природи и талентом може створити посебна прича, где се традиција и модерно спајају у незаборавно искуство.
