Dan koji je promenio Ameriku
Nova šestodelna dokumentarna serija „1776 – Američka nezavisnost” donosi zanimljive činjenice o najvažnijem trenutku u istoriji SAD-a
Amerika je proteklog vikenda obeležila 250. godišnjicu svoje nezavisnosti od Velike Britanije (4. jula 1776. godine), ali sukob koji je oblikovao ravnotežu svetskih sila u vekovima koji su usledili nije započeo kao rat punih razmera. Godine političkih tenzija zbog oporezivanja, zastupljenosti u vlasti i britanske kontrole probudile su među američkim kolonistima želju za nezavisnošću. Taj sukob je potom prerastao u rat koji je uzdrmao čitav svet.
Upravo tome posvećena je nova dokumentarna serija od šest epizoda „1776 – Američka nezavisnost”, čija je premijera večeras u 22.00 na Vijasat historiju. Radnim danima na ovom kablovskom kanalu saznaćemo neke od zanimljivosti o najvažnijem danu u američkoj istoriji.
2. jul
Deklaracija je zapravo izglasana 2. jula. Kontinentalni kongres je drugog dana jula izglasao proglašenje nezavisnosti. Džon Adams, jedan od očeva osnivača, čak je rekao da će upravo taj datum ostati upamćen kao dan proslave, ali pošto je Deklaracija zvanično usvojena 4. jula, upravo je taj datum ostao urezan u kolektivnom sećanju.
Iako ne želimo da kvarimo ničije slavlje, priličan broj očeva osnivača nije potpisao Deklaraciju sve do 2. avgusta 1776. godine.
Prva žrtva – mornar
Iako je Rat za nezavisnost izbio tek u aprilu 1775, prvu žrtvu odneo je još 1770. Ratu su prethodile godine nemira, a kada se grupa kolonista u Bostonu sukobila sa britanskim vojnicima, ovaj sukob je eskalirao u masakr: vojnici su otvorili vatru, usmrtivši trojicu na licu mesta, dok su još dvojica kasnije podlegla ranama.
Prema istorijskim zapisima, prva žrtva bio je Krispus Ataks, američki mornar koji je kasnije postao mučenik Rata za nezavisnost.
Epidemija velikih boginja
Bolest je odnela više ljudi nego meci. Između 1775. i 1782. Severnu Ameriku pogodila je razorna epidemija velikih boginja koja je odnela najmanje 100.000 života.
Bolesti nisu zaobilazile ni vojnike primorane da izdrže izuzetno teške uslove: tokom Rata za nezavisnost poginulo je oko 25.000 Amerikanaca od kojih je čak 17.000 umrlo od velikih boginja i drugih bolesti. To je predstavljalo ogromnu pretnju i za snage Džordža Vašingtona, zbog čega je vrhovni komandant naredio sprovođenje prvog velikog programa vakcinacije u istoriji severnoameričkog kontinenta.
Komšija protiv komšije
Strane su se lako menjale, naročito u područjima oko kojih su se vodile borbe. Pošto je rat za nezavisnost podelio čak i male zajednice, dovodeći u sukob komšiju sa komšijom, a malo ko je zaista znao koja strana pobeđuje, učesnici sukoba često su prelazili sa jedne strane na drugu.
Priča se da su vlasnici gostionica duž prometnih puteva pažljivo pratili čija se vojska približava i isticali odgovarajuću zastavu kako vojnici u prolazu ne bi spalili njihove gostionice.
Ratna podmornica
Ovo je bio prvi rat u kom je upotrebljena podmornica. Američki pronalazač Dejvid Bušnel konstruisao je „kornjaču”, malu podmornicu na ručni pogon.
Patriote su nameravale da je upotrebe kako bi uz pomoć tempirane bombe potopile britanski ratni brod sa 64 topa. Na kraju operacija nije uspela, jer Ezra Li, koji je upravljao „kornjačom”, nije uspeo da pričvrsti bombu na trup broda.
Ipak, Džordž Vašington bio je impresioniran Bušnelovim izumom i dodelio mu je oficirski čin u inženjerskim jedinicama Kontinentalne vojske, gde je napredovao do čina kapetana i na kraju komandovao Korpusom pionira.
