Дан који је променио Америку
Нова шестоделна документарна серија „1776 – Америчка независност” доноси занимљиве чињенице о најважнијем тренутку у историји САД-а
Америка је протеклог викенда обележила 250. годишњицу своје независности од Велике Британије (4. јула 1776. године), али сукоб који је обликовао равнотежу светских сила у вековима који су уследили није започео као рат пуних размера. Године политичких тензија због опорезивања, заступљености у власти и британске контроле пробудиле су међу америчким колонистима жељу за независношћу. Тај сукоб је потом прерастао у рат који је уздрмао читав свет.
Управо томе посвећена је нова документарна серија од шест епизода „1776 – Америчка независност”, чија је премијера вечерас у 22.00 на Вијасат хисторију. Радним данима на овом кабловском каналу сазнаћемо неке од занимљивости о најважнијем дану у америчкој историји.
2. јул
Декларација је заправо изгласана 2. јула. Континентални конгрес је другог дана јула изгласао проглашење независности. Џон Адамс, један од очева оснивача, чак је рекао да ће управо тај датум остати упамћен као дан прославе, али пошто је Декларација званично усвојена 4. јула, управо је тај датум остао урезан у колективном сећању.
Иако не желимо да кваримо ничије славље, приличан број очева оснивача није потписао Декларацију све до 2. августа 1776. године.
Прва жртва – морнар
Иако је Рат за независност избио тек у априлу 1775, прву жртву однео је још 1770. Рату су претходиле године немира, а када се група колониста у Бостону сукобила са британским војницима, овај сукоб је ескалирао у масакр: војници су отворили ватру, усмртивши тројицу на лицу места, док су још двојица касније подлегла ранама.
Према историјским записима, прва жртва био је Криспус Атакс, амерички морнар који је касније постао мученик Рата за независност.
Епидемија великих богиња
Болест је однела више људи него меци. Између 1775. и 1782. Северну Америку погодила је разорна епидемија великих богиња која је однела најмање 100.000 живота.
Болести нису заобилазиле ни војнике приморане да издрже изузетно тешке услове: током Рата за независност погинуло је око 25.000 Американаца од којих је чак 17.000 умрло од великих богиња и других болести. То је представљало огромну претњу и за снаге Џорџа Вашингтона, због чега је врховни командант наредио спровођење првог великог програма вакцинације у историји северноамеричког континента.
Комшија против комшије
Стране су се лако мењале, нарочито у подручјима око којих су се водиле борбе. Пошто је рат за независност поделио чак и мале заједнице, доводећи у сукоб комшију са комшијом, а мало ко је заиста знао која страна побеђује, учесници сукоба често су прелазили са једне стране на другу.
Прича се да су власници гостионица дуж прометних путева пажљиво пратили чија се војска приближава и истицали одговарајућу заставу како војници у пролазу не би спалили њихове гостионице.
Ратна подморница
Ово је био први рат у ком је употребљена подморница. Амерички проналазач Дејвид Бушнел конструисао је „корњачу”, малу подморницу на ручни погон.
Патриоте су намеравале да је употребе како би уз помоћ темпиране бомбе потопиле британски ратни брод са 64 топа. На крају операција није успела, јер Езра Ли, који је управљао „корњачом”, није успео да причврсти бомбу на труп брода.
Ипак, Џорџ Вашингтон био је импресиониран Бушнеловим изумом и доделио му је официрски чин у инжењерским јединицама Континенталне војске, где је напредовао до чина капетана и на крају командовао Корпусом пионира.
