I aerozagađenje diže pritisak
Faktori životne sredine su međusobno povezani i utiču na kardiovaskularno zdravlje, ali kako prema tome korigovati terapiju još je nepoznanica
Život u bučnoj i prometnoj ulici ili u gradu u kome je stalno visoka zagađenost vazduha do samo pre nekoliko godina nije bio relevantan za postavljanje neke medicinske dijagnoze u kardiologiji, niti su lekari imali običaj da pitaju pacijente u kakvom okruženju žive. Ali u poslednjih dve-tri godine upravo su ovi faktori životne sredine postali važni, kada ih je Evropsko udruženje kardiologa 2023. u preporukama prvi put navelo kao faktore rizika za kardiološka oboljenja, pa i za povišeni krvni pritisak. To su buka, aerozagađenje, klimatske promene, a posebno stres.
Upravo je o tome na nedavnom 10. međunarodnom kongresu o hipertenziji održanom u Beogradu predavanje održala prof. dr Katarina Paunović s Katedre za higijenu s medicinskom ekologijom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Studije koje se bave ovom temom stigle su i u ugledne medicinske časopise, pa je ona izdvojila prikaz studije slučaja objavljen u „Britiš medikal džornalu”.
Pacijent je u ordinaciju lekara stigao sa žalbama na neke tegobe u vezi s nespavanjem, poremećajem koncentracije, umorom, ali je naveo i podatak da živi u vrlo bučnoj ulici, krcatoj saobraćajem. Lekar je posle razgovora uspeo da proceni kardiovaskularni rizik i da pacijentu da neke smernice za smanjenje delovanja buke na njegovo zdravlje.
Doktorka Paunović je kazala da i sama studentima i specijalizantima predstavlja sličan primer, čak i s mnogo izraženijim tegobama koje bi se mogle dovesti u vezu s faktorima životne sredine, ali da skoro nikada ne dobija tako jednostavan odgovor. Obično se navodi da su ove tegobe posledica stresa, neko se seti da bi to mogle biti i nezdrava ishrana i gojaznost... Tek kada bi ona, kako je rekla, navodila vodenicu na faktore životne sredine, pojavio bi se neko od studenata koji bi rekao da se razlog ovih tegoba može tražiti u životnom okruženju. I bio bi u pravu.
Doktorka Paunović je kazala kako nekoliko evropskih i američkih udruženja, koja se bave zdravljem srca nedavno publikovalo saopštenja podsećajući da se ne zanemaruje značaj faktora životne sredine za kardiovaskularni sistem. Stresovi životne sredine su međusobno povezani i utiču na krvni pritisak, odnosno kardiovaskularno zdravlje.
Ali, drugo pitanje ostaje šta s tim saznanjem da radi običan čovek, pacijent. Da se seli na selo, ugrađuje filtere.
Kako je dr Paunović rekla, niko od nas ne nosi svoj lični merač buke ili merač aerozagađenja da bismo znali koliko smo i u kom trenutku, na kom mestu izloženi tim faktorima rizika iz životne sredine.
– Pitanje je i koliko lekar u domu zdravlja ima vremena i mogućnosti da se posvetiti svakom pacijentu i da ga upita da proceni delovanje faktora životne sredine na kardiovaskularno zdravlje, pa da prema tome daje neke savete. Ali, svaki lekar može bar da ima svest da su faktori životne sredine takođe bitni. Nažalost, vezane su mu ruke što se tiče procene izloženosti faktorima životne sredine, ali može da spozna da postoji neka veza. Mada, za sada nemamo nikakve biomarkere da u kliničkoj praksi dokažemo uzročno-posledičnu vezu između nekog faktora iz životne sredine i njegovih efekata na zdravlje – navela je dr Katarina Paunović.
Dodaje je da bi preporuka morala da bude izbegavanje faktora rizika iz životne sredine, naravno, u meri u kojoj je to uopšte moguće.
– Čeka nas edukacija i stručnjaka i ljudi, uključivanje čitavog zdravstvenog sistema da bude spreman da se bori i s faktorima životne sredine koji se mogu dovesti u vezu sa kardiovaskularnim bolestima. Nešto čemu ćemo u budućnosti težiti biće i to da se terapija koriguje prema životnoj sredini. Kako naš narod živi, kako je naše opterećenje faktorima životne sredine i kako ćemo sve to prilagoditi našem zdravstvenom sistemu je posebno pitanje – poručila je dr Paunović.
