И аерозагађење диже притисак
Фактори животне средине су међусобно повезани и утичу на кардиоваскуларно здравље, али како према томе кориговати терапију још је непознаница
Живот у бучној и прометној улици или у граду у коме је стално висока загађеност ваздуха до само пре неколико година није био релевантан за постављање неке медицинске дијагнозе у кардиологији, нити су лекари имали обичај да питају пацијенте у каквом окружењу живе. Али у последњих две-три године управо су ови фактори животне средине постали важни, када их је Европско удружење кардиолога 2023. у препорукама први пут навело као факторе ризика за кардиолошка обољења, па и за повишени крвни притисак. То су бука, аерозагађење, климатске промене, а посебно стрес.
Управо је о томе на недавном 10. међународном конгресу о хипертензији одржаном у Београду предавање одржала проф. др Катарина Пауновић с Катедре за хигијену с медицинском екологијом Медицинског факултета Универзитета у Београду.
Студије које се баве овом темом стигле су и у угледне медицинске часописе, па је она издвојила приказ студије случаја објављен у „Бритиш медикал џорналу”.
Пацијент је у ординацију лекара стигао са жалбама на неке тегобе у вези с неспавањем, поремећајем концентрације, умором, али је навео и податак да живи у врло бучној улици, крцатој саобраћајем. Лекар је после разговора успео да процени кардиоваскуларни ризик и да пацијенту да неке смернице за смањење деловања буке на његово здравље.
Докторка Пауновић је казала да и сама студентима и специјализантима представља сличан пример, чак и с много израженијим тегобама које би се могле довести у везу с факторима животне средине, али да скоро никада не добија тако једноставан одговор. Обично се наводи да су ове тегобе последица стреса, неко се сети да би то могле бити и нездрава исхрана и гојазност... Тек када би она, како је рекла, наводила воденицу на факторе животне средине, појавио би се неко од студената који би рекао да се разлог ових тегоба може тражити у животном окружењу. И био би у праву.
Докторка Пауновић је казала како неколико европских и америчких удружења, која се баве здрављем срца недавно публиковало саопштења подсећајући да се не занемарује значај фактора животне средине за кардиоваскуларни систем. Стресови животне средине су међусобно повезани и утичу на крвни притисак, односно кардиоваскуларно здравље.
Али, друго питање остаје шта с тим сазнањем да ради обичан човек, пацијент. Да се сели на село, уграђује филтере.
Како је др Пауновић рекла, нико од нас не носи свој лични мерач буке или мерач аерозагађења да бисмо знали колико смо и у ком тренутку, на ком месту изложени тим факторима ризика из животне средине.
– Питање је и колико лекар у дому здравља има времена и могућности да се посветити сваком пацијенту и да га упита да процени деловање фактора животне средине на кардиоваскуларно здравље, па да према томе даје неке савете. Али, сваки лекар може бар да има свест да су фактори животне средине такође битни. Нажалост, везане су му руке што се тиче процене изложености факторима животне средине, али може да спозна да постоји нека веза. Мада, за сада немамо никакве биомаркере да у клиничкој пракси докажемо узрочно-последичну везу између неког фактора из животне средине и његових ефеката на здравље – навела је др Катарина Пауновић.
Додаје је да би препорука морала да буде избегавање фактора ризика из животне средине, наравно, у мери у којој је то уопште могуће.
– Чека нас едукација и стручњака и људи, укључивање читавог здравственог система да буде спреман да се бори и с факторима животне средине који се могу довести у везу са кардиоваскуларним болестима. Нешто чему ћемо у будућности тежити биће и то да се терапија коригује према животној средини. Како наш народ живи, како је наше оптерећење факторима животне средине и како ћемо све то прилагодити нашем здравственом систему је посебно питање – поручила је др Пауновић.
