Dr Duško Ilić: Zašto srce bespotrebno pati

Gost podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” biće profesor dr Duško Ilić, sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, koji decenijama spaja nauku, praksu i ogromno iskustvo u radu sa sportistima. Stručnjak je za biomehaniku i motornu kontrolu, i osnivač je Profeks akademije zdravog života. Radio je sa brojnim vrhunskim sportistima, kao što su Andrija Prlainović, Janko Tipsarević, Nemanja Matić, Igor Rakočević, bio je deo tima Novaka Đokovića na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, kada je ovaj teniser osvojio bronzanu medalju, kao i sa tekvondistkinjom Milicom Mandić kada je osvojila zlato na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine. Kao kondicioni trener tenisera Nenada Zimonjića ima osvojeno prvo mesto na svetu u 2008. godini, na listi dublova. Interesantno je i da po njegovoj recepturi jedan restoran u Beogradu pravi poseban zdrav meni…

Njegovo iskustvo pokazuje da je , u najvećem broju slučajeva, 998 devojčica od 1.000 sa kojima je radio imalo skoliozu sa levom lumbalnom i desnom torakalnom skoliozom, što je neverovatan podatak. U pitanju su devojčice koje su izrastale relativno premršavo.

– Drago mi je da nema više velikih apela da deca treba da idu pošto-poto u bazen ne bi li se ispravili i postigli uslove ispravljene posturne građe. Roditelji treba da znaju da je bazen nestabilna sredina. Deca treba da nauče da plivaju, da borave jako puno u morskoj vodi, u mineralnim supstratima, ali posle svake bazenske opcije moraju da imaju korektivno vežbanje jer je to bestežinsko stanje. Ja jedino devojčicama ne bih preporučio fudbal, ali sve ostale sportove da. Devojčice u najvećem broju slučajeva, nažalost, gube takozvanu ženstvenu lumbalnu lordozu, gube fizionomiju nogu, postaju im noge trupaste, po silueti izgledaju kao muškarci. I nadbubreg im malo više radi. Dolaze i u situaciju da im malo po malo testosteron postane dominantan, pa ona od 15. godine živi kao dečak, a ne kao devojčica. I kada je u pitanju tenis, ne bih savetovao roditeljima da devojčice stave u ovaj sport. Isto je mnogo naporno, prezahtevno, visoko frustrirajuće i nestabilno, jako osujećujuće – pojasnio je naš sagovornik.

Savet profesora Duška Ilića je da ljudi od septembra do maja treba da nose stežuće čarape do kolena ili opcije hulakopki.

– To se ne odnosi samo na žene već i na muškarce, jer su muškarci počeli da jenjavaju čak brže, da imaju nekrozu i zatanjivanje vaskularne mreže, kao i limfne mreže. I vrlo je važno posedovati stežuće čarape. Tako sprečavamo mnoge vaskularne bolesti. Srce bespotrebno pati sve vreme u kontinuitetu samo zato što nemamo na radnom mestu stežuće čarape, ili što se malo nismo podigli na prste par puta u toku dana. Vrlo je važno da i muškarci i žene, pogotovo žene, zbog prolapsa međičnog dela, karličnog, nezavisno od toga da li su rađale ili nisu, da se podvežu sa vrlo dobrim pojasom – naveo je Ilić.

On je naglasio da je važno da čovek svaki dan treba da živi podjednako srećno, da ima jako puno izliva poštene, iskrene i nesvakidašnje ljubavi.

– A ako je to tako, onda je sreća i zadovoljstvo i jedna lepa zaštita od Boga prevelika – dodao je profesor Ilić.

Često se žene pitaju i koliko nošenje visokih potpetica može da utiče na pojavu problema sa kičmom?

– Treba tražiti uslove u budućnosti da svaka žena nalazi prostor da nosi štikle koje nisu više od nekih šest centimetara. A ako je već aktuelno da to budu „dvanaestice” ili „desetke”, velika je stvar nalaziti neku eleganciju gde i da sa prednje strane postoji platforma u dovoljnoj meri, a ne samo od pozadi, jer se time praktično pravi velika dodatna nagetost i naglašena lumbalna lordoza. Žene koje već posle pola godine nošenja visokih štikli osete da imaju neke bolove u petama, a čak posle i u nekoj drugoj obući treba da znaju da može doći vrlo često do razgradnje koštanog tkiva ako u kontinuitetu nosite visoke štikle relativno malih osnova. I to je jedan od prvih razloga za izraženo brzu degenerativnu promenu na petnoj kosti i dobijanju petnoga trna – dodaje gost našeg podkasta.