Uz uput na testiranje u „Batut”
I bez ikakvih simptoma i znakova bolesti treba obaviti preventivni test na prisustvo infekcije humanim papiloma virusom i PAP ginekološki bris
Svaka žena ukoliko posumnja da bi mogla da bude inficirana humanim papiloma virusom (HPV) ili ako samo želi da proveri svoj status prevencije radi, to može da uradi u Centru za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, samo uz uput izabranog lekara ili specijaliste ginekologije. Muškarci ove analize mogu da obave s uputom izabranog lekara opšte prakse. Na taj način se utvrđuje da li u njihovom organizmu prisutan humani papiloma virus i radi se njegova detekcija iz cervikalnog brisa kod žena, odnosno uretralnog brisa kod muškaraca.
Uzorak se može dati svakog radnog dana od 7 do 10 časova i subotom od 8 do 10 časova. Ovo testiranje je veoma važno da bi se rano otkrile premaligne i maligne promene na grliću materice i prisustvo latentne infekcije papiloma virusima. Ove analize su ključne, jer bolest dugo vremena protiče bez simptoma i jedini način da se ova vrsta raka otkrije na vreme, kada je izlečiv u skoro 100 odsto slučajeva, jeste da se premaligne promene otkriju na samom početku. Neprepoznata infekcija visokorizičnim tipovima papiloma virusa koja traje godinama je glavni uzročnik raka grlića materice u preko 95 odsto slučajeva.
U više od 100 zemalja u svetu, ovaj test se primenjuje u organizovanom skriningu. Tako je nedavno urađeno i u našoj zemlji. Od kraja 2024. godine do jula 2025. godine, organizovano je besplatno testiranje istovremenom primenom HPV i PAP testa za 10.000 žena u Beogradu i Nišu. Sprovedeno je testiranje na 14 tipova ovog virusa i testirano je 6.200 žena: u Beogradu 3.800 žena u dobi od 30 do 65 godina, ostatak u Nišu. Pored PAP testa, kojim se otkrivaju promene na ćelijama sluzokože grlića materice (pregledom pod mikroskopom) radio se i HPV test. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da je od 10.000 testiranih žena pozitivan HPV nalaz imalo 13 odsto, a pozitivan citološki nalaz 3,7 procenata žena, i to najčešće u uzrasnoj grupi od 30 do 34 godine. Ukupno dva odsto testiranih žena imalo je istovremeno pozitivan rezultat HPV i PAP testa (citološkog testa).
Neko će reći kako su ove brojke male i nisu razlog za veliku brigu, ali će u takvom zaključku veoma pogrešiti. Rak grlića materice je naš veliki javnozdravstveni problem. Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u proseku se u Srbiji svake godine registruje 1.133 novoobolele žene, a život izgubi 440 žena, iako je reč o kanceru koji se može sprečiti i izlečiti u skoro 100 odsto slučajeva, pod uslovom da se otkrije u ranoj fazi. Rak grlića materice je bolest mlađih žena, javlja se nakon 35. godine života i najveći broj pacijentkinja nema ni 60 godina. Rizik od smrtnog ishoda raste posle 50. godine, a najveći je kod žena starijih od 70 godina. Saznanje da i bez ikakvih simptoma i znakova bolesti treba obaviti preventivni pregled, jer infekcija papiloma virusom može biti prisutna, predstavlja preporuku da svaka žena u svom ličnom kalendaru prevencije odredi datum za redovni ginekološki pregled, poruka je epidemiologa Instituta „Batut”.
