Уз упут на тестирање у „Батут”
И без икаквих симптома и знакова болести треба обавити превентивни тест на присуство инфекције хуманим папилома вирусом и ПАП гинеколошки брис
Свака жена уколико посумња да би могла да буде инфицирана хуманим папилома вирусом (ХПВ) или ако само жели да провери свој статус превенције ради, то може да уради у Центру за микробиологију Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, само уз упут изабраног лекара или специјалисте гинекологије. Мушкарци ове анализе могу да обаве с упутом изабраног лекара опште праксе. На тај начин се утврђује да ли у њиховом организму присутан хумани папилома вирус и ради се његова детекција из цервикалног бриса код жена, односно уретралног бриса код мушкараца.
Узорак се може дати сваког радног дана од 7 до 10 часова и суботом од 8 до 10 часова. Ово тестирање је веома важно да би се рано откриле премалигне и малигне промене на грлићу материце и присуство латентне инфекције папилома вирусима. Ове анализе су кључне, јер болест дуго времена протиче без симптома и једини начин да се ова врста рака открије на време, када је излечив у скоро 100 одсто случајева, јесте да се премалигне промене открију на самом почетку. Непрепозната инфекција високоризичним типовима папилома вируса која траје годинама је главни узрочник рака грлића материце у преко 95 одсто случајева.
У више од 100 земаља у свету, овај тест се примењује у организованом скринингу. Тако је недавно урађено и у нашој земљи. Од краја 2024. године до јула 2025. године, организовано је бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и ПАП теста за 10.000 жена у Београду и Нишу. Спроведено је тестирање на 14 типова овог вируса и тестирано је 6.200 жена: у Београду 3.800 жена у доби од 30 до 65 година, остатак у Нишу. Поред ПАП теста, којим се откривају промене на ћелијама слузокоже грлића материце (прегледом под микроскопом) радио се и ХПВ тест. Резултати овог истраживања показују да је од 10.000 тестираних жена позитиван ХПВ налаз имало 13 одсто, а позитиван цитолошки налаз 3,7 процената жена, и то најчешће у узрасној групи од 30 до 34 године. Укупно два одсто тестираних жена имало је истовремено позитиван резултат ХПВ и ПАП теста (цитолошког теста).
Неко ће рећи како су ове бројке мале и нису разлог за велику бригу, али ће у таквом закључку веома погрешити. Рак грлића материце је наш велики јавноздравствени проблем. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1.133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена, иако је реч о канцеру који се може спречити и излечити у скоро 100 одсто случајева, под условом да се открије у раној фази. Рак грлића материце је болест млађих жена, јавља се након 35. године живота и највећи број пацијенткиња нема ни 60 година. Ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година. Сазнање да и без икаквих симптома и знакова болести треба обавити превентивни преглед, јер инфекција папилома вирусом може бити присутна, представља препоруку да свака жена у свом личном календару превенције одреди датум за редовни гинеколошки преглед, порука је епидемиолога Института „Батут”.
