Kako se hrane stogodišnjaci
Iza dugog i vitalnog života ne stoje suplementi i dijete, već tanjiri puni biljaka
Dok se savremeni svet utrkuje u pronalaženju „čudesnih” dijeta, detoks planova i supernamirnica u prahu, istraživanja o dugovečnosti uporno pokazuju nešto potpuno drugačije: najdugovečniji ljudi na planeti jedu jednostavno, skromno i gotovo uvek - biljno.
Američki istraživač Den Bjutner, koji je decenijama proučavao tzv. Plave zone, regione sveta sa najvećim brojem stogodišnjaka, došao je do zaključka koji mnoge iznenađuje, ali i razbija mitove moderne ishrane. Ljudi koji žive najduže ne broje kalorije, ne prate trendove i ne kupuju egzotične dodatke ishrani. Oni jedu ono što im je dostupno, sezonsko i lokalno.
Zajedničko za sve ove zajednice nije genetika, već način života, a posebno ishrana. Upravo tu leži najznačajnija činjenica: više od 90 odsto njihove hrane dolazi iz biljnih izvora.
U ovim zajednicama nema industrijski prerađene hrane u velikim količinama, nema gaziranih pića kao svakodnevnih rituala, niti „fitnes” proteinskih proizvoda. Njihovi obroci su jednostavni, ali nutritivno izuzetno bogati.
Osnovu ishrane čini zeleno lisnato povrće (spanać, blitva, kelj, razne divlje biljke), sezonsko voće, integralne žitarice (ovas, ječam, smeđi pirinač, kukuruz), maslinovo ulje kao glavni izvor masti, orašasti plodovi u manjim količinama, riba i plodovi mora i najvažnije – mahunarke.
Mahunarke: superhrana dugovečnih ljudi
Ako postoji jedna namirnica koja povezuje sve Plave zone, to su mahunarke.
Pasulj, leblebije, sočivo i soja nisu trend, već svakodnevna hrana. Bjutner ih naziva osnovom dugovečnosti jer stabilizuju šećer u krvi, obezbeđuju dugotrajan osećaj sitosti, bogate su biljnim proteinima, sadrže vlakna koja čuvaju zdravlje creva, smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Na Okinavi se jede soja u raznim oblicima, na Sardiniji i Ikarii dominiraju sočivo i beli pasulj, dok je u Nikoji crni pasulj svakodnevni obrok.
Zanimljivo je da u ovim zajednicama meso nije zabranjeno, ali se smatra „prazničnom hranom”. Jede se retko, u malim količinama i nikada kao glavni deo obroka.
Zeleno lisnato povrće: svakodnevni lek
Drugi stub dugovečnosti je zeleno lisnato povrće, koje se u Plavim zonama, takođe, jede svakodnevno.
Spanać, blitva, kelj, rukola i divlje biljke bogate su vitaminima A, C i K, antioksidansima, mineralima poput gvožđa i magnezijuma.
Ove namirnice deluju kao prirodna zaštita organizma od upala, koje su danas jedan od glavnih uzroka hroničnih bolesti.
Dok savremena industrija hrane promoviše proteinske praškove, keto režime i razne ekstremne restrikcije, Plave zone pokazuju suprotan pravac: balans i kontinuitet.
Ljudi koji žive najduže ne eksperimentišu stalno sa ishranom. Oni ostaju dosledni svojim obrocima koji se ponavljaju godinama i ne menjaju drastično sa svkim novim trendom.
Bjutner često naglašava da problem savremenog sveta nije nedostatak informacija, već previše kontradiktornih informacija. Ljudi koji pokušavaju da „žive zdravo” su često zbunjeni, dok stogodišnjaci, jednostavno, primenjuju ono što se pokazalo kao blagotvorno generacijama.
Plave zone
Plave zone su specifična područja u svetu koja je istraživač Dan Bjutner identifikovao kao mesta gde ljudi žive znatno duže od proseka i često dožive više od 90 ili 100 godina, a ostaju vitalni.
Iako su razbacane po svetu i potpuno različite kulture, sve Plave zone imaju zajedničke obrasce. Iako je ishrana ključni faktor, Plave zone pokazuju da dugovečnost ne zavisi samo od tanjira. Hrana je samo jedan deo slagalice.
Osim ishrane, oni imaju zajedničko i navike koje uključuju svakodnevno kretanje bez teretane (rad u bašti, hodanje), snažne porodične i društvene veze, nizak nivo stresa i redovne rituale opuštanja, osećaj svrhe u životu, čak i u starosti.
Postoji pet glavnih Plavih zona:
1. Okinava (Japan)
Jedna od najpoznatijih Plavih zona. Ljudi ovde tradicionalno jedu puno soje, povrća i slatkog krompira. Poseban koncept „ikigai” (razlog za život) igra veliku ulogu u dugovečnosti.
2. Sardinija (Italija)
Planinski deo ostrva poznat je po velikom broju muškaraca stogodišnjaka. Njihova ishrana se bazira na integralnim žitaricama, povrću, maslinovom ulju i umerenoj konzumaciji vina.
3. Ikaria (Grčka)
Ostrvo gde ljudi „zaboravljaju da umiru”, kako ga često zovu. Ishrana je mediteranska: maslinovo ulje, povrće, mahunarke i biljni čajevi, uz vrlo spor i opušten način života.
4. Nikoja (Kostarika)
Ostrvo poznato po jednostavnoj ishrani (posebno crni pasulj, kukuruz i tropsko voće) i snažnim društvenim vezama. Ljudi su fizički aktivni i u starosti.
5. Loma Linda (SAD)
Posebna zajednica adventista sedmog dana. Praktikuju biljnu ishranu, ne konzumiraju alkohol i cigarete i imaju snažan fokus na zdrav način života.
