Vikendica na obroncima Fruške gore

Savremeno doba nameće da gradnja i obnova vikendica bude usmerena na uštedu prostora, time i novca, ali i da kuća za odmor van grada ne narušava prirodno okruženje već da se u njega uklopi kao sastavni deo, kaže za „Moju kuću”  Katarina Živković, dobitnik nagrade za održivost i ekološki pristup u arhitekturi na ovogodišnjem Salonu arhitekture. Živkovićevoj je nagrada uručena za projekat „Vikend kuća Manđelos” jer predstavlja savremeni funkcionalni način obnove starih vikend kuća, kako je na dodeli za naš list izjavio kustos Salona Nebojša Antešević, arhitekta i istoričar umetnosti.

Autorka nam objašnjava da njen projekat obuhvata rekonstrukciju i dogradnju vikend kuće na uskoj i dugačkoj parceli koja je u nagibu, jer je na obroncima Fruške gore: „Moderni koncept, pa i moj, zasnovan je na snažnoj vezi enterijera i pejzaža, sa terasom kao glavnim prostorom boravka i pogledom ka zatalasanom reljefu i zelenilu”.

Objekat je, nastavlja arhitektonskim jezikom, postavljen na tri nivoa: na suteren, prizemlje i galeriju. U suterenu su smeštene garaža i ostava, dok je prizemlje organizovano sad kao jedinstven, ali „fluidan” prostor sa minimalnim pregradnim zidovima. U okviru tog prostora nalaze se kuhinja i trpezarija kao centralni deo, zatim dnevni boravak, spavaća soba i kupatilo. Dnevni boravak se direktno produžava ka terasi čime se unutrašnji prostor povezuje sa otvorenim boravkom spolja i omogućava „kontinuitet kretanja”.

„Unutar prizemlja sam kao projektant suptilno razdvojila pojedine zone, bez narušavanja osećaja jedinstva prostora.  Dnevni deo se odvaja od prostora ulaza, kupatila i spavaćeg dela. Galerija, smeštena iznad kupatila i povezana kružnim stepeništem sa dnevnom zonom, zamišljena je kao gostinska soba i dodatni intimni prostor”, kaže.

– Zatekla sam staru vikendicu sa specifičnom pozicijom, postavljenu pod uglom u odnosu na ulicu i regulacionu liniju. Taj oblik same parcele usmerio je koncept rekonstrukcije i razvoj dogradnje. Iz tog razloga, naime, forma objekta je u osnovi zalomljena. Ali, po mom projektu ona menja takozvani glavni pravac. Ispratili smo konturu osnove, a promena pravca je iskorišćena da suptilno, bez fizičke barijere, odvojimo noćnu i dnevnu zonu koja se nastavlja u prirodi, kaže ona i dodaje:

„Današnji osnovni princip obnove starog objekta je reciklaža, zajedno sa korišćenjem prirodnih materijala. Konstrukcija dogradnje je izvedena od stare drvene građe, to jest, starih drvenih greda preuzetih sa drugih kuća predviđenih za rušenje, čime je produžen životni ciklus materijala. Na većini zidnih površina cigla, kao glavni materijal, vidljiva je i neobrađena. Jedino je u kupatilu zid malterisan, i to blatnim malterom, čija struktura su zemlja, slama, pleva i pesak kao osnovni sloj. Završni sloj blatnih površina je urađen tjerarafiono malterom – sa oker pigmentom. Zidovi u zoni tuš-kabine obrađeni su tradicionalnom marokanskom tehnikom krečnog maltera sa zemljom, čime smo dobili vodo-nepropusne površine, koja zamenjuju keramičke pločice. Materijali su tretirani sirovo, bez dodatnog ulepšavanja, oblikujući prostor kroz svoju prirodnu strukturu, teksturu i boju”, objašnjava arhitekta stručno.

Ona dodaje da se projekat vikend kuće posvećeno odnosi prema zaštiti životne sredine, da obraća posebnu pažnju na ponovno korišćenje, odnosno iskorišćavanje postojećih materijala i to naročito prirodnih. S obzirom da građevinski sektor utiče na skoro 40 odsto emisije ugljen dioksida, ovakav pristup postaje ne samo poželjni, već i neophodan, smatra.

„Projekat ima snažan ekološki i edukativni karakter, privlačeći pažnju lokalnog stanovništva tokom izgradnje, posebno zbog oživljavanja posebne vojvođanske tehnike nanošenja blatnog maltera i primene principa održive arhitekture. Na taj način, ukazuje na mogućnosti savremene interpretacije tradicionalnih znanja i njihovu primenu u kontekstu održive arhitekture danas” – pročitali smo na kraju i obrazloženje žirija Salona arhitekture.