Викендица на обронцима Фрушке горе
Катарина Живковић је за обнову старе куће користила постојећу природну грађу, поштујући принцип одрживости
Савремено доба намеће да градња и обнова викендица буде усмерена на уштеду простора, тиме и новца, али и да кућа за одмор ван града не нарушава природно окружење већ да се у њега уклопи као саставни део, каже за „Моју кућу” Катарина Живковић, добитник награде за одрживост и еколошки приступ у архитектури на овогодишњем Салону архитектуре. Живковићевој је награда уручена за пројекат „Викенд кућа Манђелос” јер представља савремени функционални начин обнове старих викенд кућа, како је на додели за наш лист изјавио кустос Салона Небојша Антешевић, архитекта и историчар уметности.
Ауторка нам објашњава да њен пројекат обухвата реконструкцију и доградњу викенд куће на уској и дугачкој парцели која је у нагибу, јер је на обронцима Фрушке горе: „Модерни концепт, па и мој, заснован је на снажној вези ентеријера и пејзажа, са терасом као главним простором боравка и погледом ка заталасаном рељефу и зеленилу”.
Објекат је, наставља архитектонским језиком, постављен на три нивоа: на сутерен, приземље и галерију. У сутерену су смештене гаража и остава, док је приземље организовано сад као јединствен, али „флуидан” простор са минималним преградним зидовима. У оквиру тог простора налазе се кухиња и трпезарија као централни део, затим дневни боравак, спаваћа соба и купатило. Дневни боравак се директно продужава ка тераси чиме се унутрашњи простор повезује са отвореним боравком споља и омогућава „континуитет кретања”.
„Унутар приземља сам као пројектант суптилно раздвојила поједине зоне, без нарушавања осећаја јединства простора. Дневни део се одваја од простора улаза, купатила и спаваћег дела. Галерија, смештена изнад купатила и повезана кружним степеништем са дневном зоном, замишљена је као гостинска соба и додатни интимни простор”, каже.
– Затекла сам стару викендицу са специфичном позицијом, постављену под углом у односу на улицу и регулациону линију. Тај облик саме парцеле усмерио је концепт реконструкције и развој доградње. Из тог разлога, наиме, форма објекта је у основи заломљена. Али, по мом пројекту она мења такозвани главни правац. Испратили смо контуру основе, а промена правца је искоришћена да суптилно, без физичке баријере, одвојимо ноћну и дневну зону која се наставља у природи, каже она и додаје:
„Данашњи основни принцип обнове старог објекта је рециклажа, заједно са коришћењем природних материјала. Конструкција доградње је изведена од старе дрвене грађе, то јест, старих дрвених греда преузетих са других кућа предвиђених за рушење, чиме је продужен животни циклус материјала. На већини зидних површина цигла, као главни материјал, видљива је и необрађена. Једино је у купатилу зид малтерисан, и то блатним малтером, чија структура су земља, слама, плева и песак као основни слој. Завршни слој блатних површина је урађен тјерарафионо малтером – са окер пигментом. Зидови у зони туш-кабине обрађени су традиционалном мароканском техником кречног малтера са земљом, чиме смо добили водо-непропусне површине, која замењују керамичке плочице. Материјали су третирани сирово, без додатног улепшавања, обликујући простор кроз своју природну структуру, текстуру и боју”, објашњава архитекта стручно.
Она додаје да се пројекат викенд куће посвећено односи према заштити животне средине, да обраћа посебну пажњу на поновно коришћење, односно искоришћавање постојећих материјала и то нарочито природних. С обзиром да грађевински сектор утиче на скоро 40 одсто емисије угљен диоксида, овакав приступ постаје не само пожељни, већ и неопходан, сматра.
„Пројекат има снажан еколошки и едукативни карактер, привлачећи пажњу локалног становништва током изградње, посебно због оживљавања посебне војвођанске технике наношења блатног малтера и примене принципа одрживе архитектуре. На тај начин, указује на могућности савремене интерпретације традиционалних знања и њихову примену у контексту одрживе архитектуре данас” – прочитали смо на крају и образложење жирија Салона архитектуре.
