Pokrenuti prostor

Akcija, energija i izlazak iz statičnog stanja je poruka i poziv ovogodišnjeg, nedavno završenog 48. salona arhitekture u Beogradu, koji se do 5. maja održava u Muzeju primenjene umetnosti. Kako je otvaranju objasnio v. d. direktora Muzeja dr Stevan Martinović, polazeći od od razumevanja prostora kao dinamičnog polja transformacije, Salon preispituje arhitektonsku praksu u globalnim procesima, poput klimatskih promena i migracija, ali i lokalnih društvenih okolnosti.

„Kroz ovaj koncept razmatraju se tri ključne linije: pokretanje struke ka zajedništvu, očuvanju i obnovi nasleđa i resursa, kao i pokretanje kolektivne odgovornosti prema planeti. Otvara i pitanje kakvu ulogu arhitektura ima u oblikovanju zajedničkog prostora. Prvi put je Salon, što nas posebno raduje, usmeren i na najmlađu publiku, kroz prateće programe za decu”, kako kaže.

Na javni konkurs za učešće pristiglo je 275 radova, od kojih je žiri izabrao 114 za izlaganje. Selekcija je obuhvatila ostvarene projekte, idejna rešenja, istraživanja, studentske radove, kao i one iz oblasti arhitektonske fotografije i različitih akcija. U žiriju su arhitekte Riste Dobrijević, dr Maja Dragišić, Nemanja Zimonjić, Maja Necić i Tatjana Joksimović.

Oni su u programu izloženom na otvaranju napisali: „Iako se u Srbiji gradi više stanova nego ikada, prostori u kojima ljudižive često odražavaju socijalne razlike i izazove održivosti, istovremeno, u gradskom tkivu zelena arhitektura često ostaje marginalizovana, iako je globalni trend da se priroda vrati u gradove i da postanu otporniji na klimatske efekte.

– U tom kontekstu tema izložbe je okvir za promišljanje načina na koji arhitektura može da obezbedi uslove za život i rad i ekološku ravnotežu, kaže u ime Saveta Salona profesorka dr Milena Kordić.

Kako je za „Moju kuću” rekao kustos Salona dr Nebojša Antešević, i ideja osnivača Salona 1974. je još bila da ova manifestacija bude poziv za zajedničku akciju i stalne dogovore oko unapređenja graditeljske misli i prakse. Njen zadatak je, naglašava, da stalno ističe ona dela i njihove autore koji prestižu granice konvencionalno shvaćene arhitekture.

– Arhitektura i urbanizam, kada su stvaralački usmereni, ne stvaraju samo objekte, ambijente i urbane celine, već pored toga grade i oblikuju sam život, bitno utičući na njegov kvalitet, ali i kulturu. Sa porukom „Pokrenuti prostor” ovaj salon traži rešenja za izazove i krize na lokalnom i globalnom planu. Polazeći od globalnog razumevanja prostora, kao svojevrsnog poligona pamćenja, transformacija i razvoja, tema salona preispituje arhitekturu u kontekstu društvenih, ekoloških i kulturnih procesa koji je oblikuju. „Pokrenuti prostor” postaje analitički okvir za razumevanje sveta koji se i fizički pomera, na šta uveliko utiču i klimatske promene i migracije, ali se menja i konceptualno – kroz pomeranje  granica svesti, odgovornosti i spoznaje.

Kako sagovornik dodaje, pitanje koje Salon postavlja nije samo šta je izgrađeno u prethodnoj godini, već i kakvu arhitekturu danas smatramo odgovarajućom, pod kojim uslovima ona nastaje i kakvu ulogu ima u formiranju zajedničkog prostora i životnog okruženja. U poređenju sa evropskom scenom, smatra, arhitektura u Srbiji  je danas dodatno suočena sa specifičnim pitanjima lokalnih sredina koja se nekada dodatno produbljuju zbog nedostatka svih sistemskih rešenja, „ali, istovremeno ta naša arhitektonska praksa pokazuje i izvesnu vitalnost, oslanjajući se na različite mogućnosti, pre svega u pogledu spremnosti naših stručnjaka da deluju prema prilici”.

 – Zato Salon arhitekture nije samo pregled godišnje produkcije, već više kritički instrument čitanja stanja profesije koji omogućava da se pojedinačna ostvarenja sagledaju kao deo šire slike – kao simptomi, izuzeci ili nagoveštaji mogućih pomaka. Izabrani radovi stvaraju platformu za dijalog o ulozi arhitekture kao doprinosa odgovornijoj budućnosti.

Antešević se osvrnuo na misao našeg proslavljenog arhitekte Nikole Dobrovića da „pokrenuti prostor nije jedan niz stanja, već umnoženo stanje raznih prizora koji, poput filmske trake, odvijaju sve pojave jedne radnje u prostoru”. Upravo tako se  i može sagledati ovogodišnja arhitektonska izložba – kao niz različitih odgovora na isto vreme, iste krize i iste izazove, ali iz različitih pozicija, ambicija, kapaciteta i uverenja, istakao je kustos pozivajući mlade arhitekte da narednih godina prijavljuju još više projekata.

Među radovima zapažamo projekte rekonstrukcije Salaša 176 kod Čeneja, autora Adama Špehera  i Suzane Nikolajević Mulaj, zatim, opremanja enterijera E-uprave multifunkcionalnog centra „Ložionica” Predraga Milutinovića i Olivere Stanković, kao i enterijera arhitektonskog biroa grupe autora. Takođe, projekat novog izgleda Dečijeg odelenja Zdravstvenog centra Zaječar, više arhitekata, zatim, ideju o izgledu savremene porodične kuće autora Ele Nešić i Danila Nedeljkovića i foto-rad „Mikroteritorije” Milice Crnobrnje Vukadinović. Pažnju privlače i studentski projekti Kule Kosmaj, autora Nikole Andonova, Aleksandra Ristića i Stefana Stojanovića, kao i zapaženi nacrt Adaptivne prenamene Instituta Zvezdara mladog arhitekte  Aleksandra Jakovljevića.