Pritisak se ne meri 20 puta na dan

Srbija ima lekare koji odlično znaju da leče visok krvni pritisak, na Listi lekova ima i dovoljno efikasnih medikamenata, ali nevolja je što se tek jedna četvrtina onih koji imaju dijagnozu hipertenzije leči na pravilan način. I kad se dijagnoza postavi, mnogi pacijenti samoinicijativno prestaju da piju lekove kada ne izmere povišene vrednosti pritiska i nemaju tegobe. To otvara put oscilacijama krvnog pritiska, a na duge staze to vodi ka komplikacijama u vidu promena na perifernim krvnim sudovima, infarkta, šloga, otkazivanja bubrega… Hipertenzija nije bolest koju leči samo kardiolog, naprotiv, u timu mora da bude i endokrinolog, nefrolog, vaskularni hirurg, neurolog i psihijatar, a obavezno mora da se priča o preventivi i takozvanim nefarmakološkim merama u lečenju hipertenzije.

O svemu ovom pričalo se prošle nedelje na 10. Međunarodnom kongresu hipertenzije, koji je u Beogradu okupio više od 90 istaknutih predavača iz zemlje i inostranstva i oko 500 učesnika.

Bolje sprečiti nego lečiti

Najveći problem u lečenju povišenog krvnog pritiska u Srbiji i dalje ostaje to što zanemarujemo značaj primarne prevencije, rekla je za „Magazin” prof. dr Vesna Stojanov, kardiolog i predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije, koje je organizovalo ovaj izuzetno posećen i važan medicinski skup.

– Ukoliko smo gojazni, fizički neaktivni, pušimo, jedemo masnu hranu, pijemo puno „koka-kole”, energetskih ili alkoholnih pića, a uz to živimo pod hroničnim stresom i uslovima aerozagađenja ili buke, teško ćemo izbeći hipertenziju – kaže za „Magazin” dr Stojanov.

Mnogi misle kako će problem hipertenzije rešiti lako: danas bar postoje moćni, lekovi, stalno se pojavljuju novi… Da li je to tako?

– Ne postoji lek koji neće sniziti vrednosti, ali cilj lekara nije samo da pacijentu spusti vrednosti pritiska, nego lek mora da spreči velike oscilacije, mora da ima ravnomernu efikasnost tokom 24 sata – odgovara naša sagovornica.

Ona objašnjava šta se podrazumeva pod pravilnom terapijom:

– Važno je da se lekovi piju onako kako je lekar prepisao, a ne da izmerena vrednost u datom trenutku određuje da li će neko uzeti terapiju ili sam doneti odluku da to ne uradi. Čim ustane ujutru, prva stvar koju pacijent treba da uradi je da popije propisani lek. S večernjim dozama postoji problem: mnogi smatraju da treba da imaju dva leka; ujutru i uveče, što je greška. Sada imamo lekove koji imaju 24-časovnu efikasnosti i oni se prepisuju jednom dnevno. Nema potrebe za dodatnom večernjom dozom leka.

Međutim, kako doktorka kaže, mnogi pacijenti su u strahu šta će im se događati u toku noći i neretko lek popiju na svoju ruku, a to može da napravi ozbiljan problem.

Naime, pritisak prirodno, fiziološki pada do dva sata iza ponoći. Lek koji osoba popije pre odlaska na spavanje, dakle oko 22 ili 23 sata, obori pritisak, a dodatno i fiziološki dolazi do pada pritiska. To dovodi do jutarnjeg povišenog pritiska, koji vodi do oštećenja ciljnih organa, šloga, infarkta i ostalih komplikacija.

– Postoji, međutim, 10 do 15 procenata ljudi kod kojih ne dolazi do prirodnog, noćnog pada krvnog pritiska. Reč je o pacijentima koji imaju neko endokrino, bubrežno oboljenje ili slip apneu i kod njih će lekar proceniti da li im je potrebna i večernja terapija – podseća naša sagovornica.

Dr Vesna Stojanov je ceo radni vek posvetila lečenju visokog krvnog pritisak, vodi Centar za hipertenziju pri Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, redovni je član Evropske akademije nauka i umetnosti i reklo bi se da je u dugom stažu retko šta može iznenaditi. Ipak, nije tako i izdvaja jedan trend koji dominira u poslednje vreme i koji je, priznaje, zaprepašćuje, a to je samodijagnoza i samoterapija.

– To znači s da neko sam sebi meri pritisak, postavi dijagnozu i sam sebe leči. Zatim, dođe u centar i kaže moj pritisak iznosi toliko, i ja bi trebalo da pijem taj i taj lek. To je problem ovog doba, kojem je u mnogome doprinela i primena veštačka inteligencija. Moguće je zaista da ta osoba svaki put sebi izmeri visok pritisak, ali da li ta osoba ima hipertenziju može da utvrdi i potvrdi samo lekar – kaže doktorka.

U poslednje vreme sve više se izdvaja grupa pacijenata, kod kojih je stres ključan faktor.

– Stres na poslu ili u porodičnom životu, ukoliko je konstantan, skoro 24-časovni, dovodi će do porasta pritiska. Ako kod ovih pacijenti kardiolozi ne mogu da postignu rešenje, onda ih upućujemo kod psihijatra – navodi ona.

Dijagnoza hipertenzije se postavlja merenjem, ali ona se danas neretko olako postavlja jer se ne poštuje pravilno merenje krvnog pritiska.

– Lekari treba u svojim ordinacijama da mere pritisak tri puta u razmaku od tri do pet minuta. Prva vrednost se ne gleda, na taj način se eliminiše takozvana hipertenzija „belog mantila”, (pojava da zbog uzbuđenja ili nervoze reaguje povišenim vrednostima). Svaki sledeće merenje će pokazati niže vrednosti. Ovo se savetuje i za kućno merenje – kaže doktorka.

Nizak pritisak nije znak dugovečnosti

Olako postavljena dijagnoza može da dovede do druge vrste problem. Ako pacijent ima hipertenziju „belog mantila”, dakle, povišene vrednosti i lekar propiše terapiju, dobija se velika varijabilnost krvnog pritiska.

– I niske vrednosti su opasne i mogu da dovedu do moždanog udara, infarkta. Nije nizak pritisak znak dugog života. Niske vrednosti stvaraju probleme, oštećenje bubrega naročito kod starijih osoba.

Svako dobija svoju kombinaciju lekova

Pritisak bi trebalo da se meri dva do tri puta nedeljno, u isto doba dana ili u slučaju subjektivnih tegoba češće, ali nikako 20 puta dnevno!

Ovo je prvi savet doktorke Stojanov.

Sledeći je da se terapija uzima redovno, a ne da se tableta popije u zavisnost od toga kolika je trenutna izmerena vrednost.

– Redovna terapija je ono što je prepisao lekar, a ne dr „Gugl” ili kako kaže komšija. Posebne preporuke Evropskog udruženja insistiraju na individualizaciji terapije, da svaki pacijent ima svoj lek ili svoju kombinaciju. Lekovi moraju da se piju svakodnevno, a kada postoje oscilacije temperature vazduha lekar će reći šta treba eventualno korigovati u terapiji. Idealno je da pacijent ima redovnu fizičku aktivnost ili šetnju, bar 30 minuta dnevno, da ne jede slanu hranu, posebno u zimskom periodu, a evropske preporuke sada kažu ni kap alkohola – nabraja naša sagovornica.

Pravilo za starije ljude

– Kod starijih ljudi je ključna individualizacija terapije. Ako je neko stariji od 80 godina, a ima krvni pritisak 160 milimetara živinog stuba (mmHg) i preko toga, onda se mora krenuti s lekovima. Ukoliko se takvom pacijentu obara pritisak ispod 120 sa 70 mmHg, može da ima probleme s bubrezima ili perifernim krvnim sudovima. On će moći da prelazi mnogo manje razdaljine, imaće bolove u nogama – nabraja dr Stojanov.