Притисак се не мери 20 пута на дан

Србија има лекаре који одлично знају да лече висок крвни притисак, на Листи лекова има и довољно ефикасних медикамената, али невоља је што се тек једна четвртина оних који имају дијагнозу хипертензије лечи на правилан начин. И кад се дијагноза постави, многи пацијенти самоиницијативно престају да пију лекове када не измере повишене вредности притиска и немају тегобе. То отвара пут осцилацијама крвног притиска, а на дуге стазе то води ка компликацијама у виду промена на периферним крвним судовима, инфаркта, шлога, отказивања бубрега… Хипертензија није болест коју лечи само кардиолог, напротив, у тиму мора да буде и ендокринолог, нефролог, васкуларни хирург, неуролог и психијатар, а обавезно мора да се прича о превентиви и такозваним нефармаколошким мерама у лечењу хипертензије.

О свему овом причало се прошле недеље на 10. Међународном конгресу хипертензије, који је у Београду окупио више од 90 истакнутих предавача из земље и иностранства и око 500 учесника.

Боље спречити него лечити

Највећи проблем у лечењу повишеног крвног притиска у Србији и даље остаје то што занемарујемо значај примарне превенције, рекла је за „Магазин” проф. др Весна Стојанов, кардиолог и председница Удружења за хипертензију Србије, које је организовало овај изузетно посећен и важан медицински скуп.

– Уколико смо гојазни, физички неактивни, пушимо, једемо масну храну, пијемо пуно „кока-коле”, енергетских или алкохолних пића, а уз то живимо под хроничним стресом и условима аерозагађења или буке, тешко ћемо избећи хипертензију – каже за „Магазин” др Стојанов.

Многи мисле како ће проблем хипертензије решити лако: данас бар постоје моћни, лекови, стално се појављују нови… Да ли је то тако?

– Не постоји лек који неће снизити вредности, али циљ лекара није само да пацијенту спусти вредности притиска, него лек мора да спречи велике осцилације, мора да има равномерну ефикасност током 24 сата – одговара наша саговорница.

Она објашњава шта се подразумева под правилном терапијом:

– Важно је да се лекови пију онако како је лекар преписао, а не да измерена вредност у датом тренутку одређује да ли ће неко узети терапију или сам донети одлуку да то не уради. Чим устане ујутру, прва ствар коју пацијент треба да уради је да попије прописани лек. С вечерњим дозама постоји проблем: многи сматрају да треба да имају два лека; ујутру и увече, што је грешка. Сада имамо лекове који имају 24-часовну ефикасности и они се преписују једном дневно. Нема потребе за додатном вечерњом дозом лека.

Међутим, како докторка каже, многи пацијенти су у страху шта ће им се догађати у току ноћи и неретко лек попију на своју руку, а то може да направи озбиљан проблем.

Наиме, притисак природно, физиолошки пада до два сата иза поноћи. Лек који особа попије пре одласка на спавање, дакле око 22 или 23 сата, обори притисак, а додатно и физиолошки долази до пада притиска. То доводи до јутарњег повишеног притиска, који води до оштећења циљних органа, шлога, инфаркта и осталих компликација.

– Постоји, међутим, 10 до 15 процената људи код којих не долази до природног, ноћног пада крвног притиска. Реч је о пацијентима који имају неко ендокрино, бубрежно обољење или слип апнеу и код њих ће лекар проценити да ли им је потребна и вечерња терапија – подсећа наша саговорница.

Др Весна Стојанов је цео радни век посветила лечењу високог крвног притисак, води Центар за хипертензију при Универзитетском клиничком центру Србије, редовни је члан Европске академије наука и уметности и рекло би се да је у дугом стажу ретко шта може изненадити. Ипак, није тако и издваја један тренд који доминира у последње време и који је, признаје, запрепашћује, а то је самодијагноза и самотерапија.

– То значи с да неко сам себи мери притисак, постави дијагнозу и сам себе лечи. Затим, дође у центар и каже мој притисак износи толико, и ја би требало да пијем тај и тај лек. То је проблем овог доба, којем је у многоме допринела и примена вештачка интелигенција. Могуће је заиста да та особа сваки пут себи измери висок притисак, али да ли та особа има хипертензију може да утврди и потврди само лекар – каже докторка.

У последње време све више се издваја група пацијената, код којих је стрес кључан фактор.

– Стрес на послу или у породичном животу, уколико је константан, скоро 24-часовни, доводи ће до пораста притиска. Ако код ових пацијенти кардиолози не могу да постигну решење, онда их упућујемо код психијатра – наводи она.

Дијагноза хипертензије се поставља мерењем, али она се данас неретко олако поставља јер се не поштује правилно мерење крвног притиска.

– Лекари треба у својим ординацијама да мере притисак три пута у размаку од три до пет минута. Прва вредност се не гледа, на тај начин се елиминише такозвана хипертензија „белог мантила”, (појава да због узбуђења или нервозе реагује повишеним вредностима). Сваки следеће мерење ће показати ниже вредности. Ово се саветује и за кућно мерење – каже докторка.

Низак притисак није знак дуговечности

Олако постављена дијагноза може да доведе до друге врсте проблем. Ако пацијент има хипертензију „белог мантила”, дакле, повишене вредности и лекар пропише терапију, добија се велика варијабилност крвног притиска.

– И ниске вредности су опасне и могу да доведу до можданог удара, инфаркта. Није низак притисак знак дугог живота. Ниске вредности стварају проблеме, оштећење бубрега нарочито код старијих особа.

Свако добија своју комбинацију лекова

Притисак би требало да се мери два до три пута недељно, у исто доба дана или у случају субјективних тегоба чешће, али никако 20 пута дневно!

Ово је први савет докторке Стојанов.

Следећи је да се терапија узима редовно, а не да се таблета попије у зависност од тога колика је тренутна измерена вредност.

– Редовна терапија је оно што је преписао лекар, а не др „Гугл” или како каже комшија. Посебне препоруке Европског удружења инсистирају на индивидуализацији терапије, да сваки пацијент има свој лек или своју комбинацију. Лекови морају да се пију свакодневно, а када постоје осцилације температуре ваздуха лекар ће рећи шта треба евентуално кориговати у терапији. Идеално је да пацијент има редовну физичку активност или шетњу, бар 30 минута дневно, да не једе слану храну, посебно у зимском периоду, а европске препоруке сада кажу ни кап алкохола – набраја наша саговорница.

Правило за старије људе

– Код старијих људи је кључна индивидуализација терапије. Ако је неко старији од 80 година, а има крвни притисак 160 милиметара живиног стуба (ммХг) и преко тога, онда се мора кренути с лековима. Уколико се таквом пацијенту обара притисак испод 120 са 70 ммХг, може да има проблеме с бубрезима или периферним крвним судовима. Он ће моћи да прелази много мање раздаљине, имаће болове у ногама – набраја др Стојанов.