Uskršnji pohod na brda oko „malog Salcburga”
Tradicionalno „Rudolfovanje” planinara regiona na rođendan slovenačkog grada, održano na pravoslavnu Veliku subotu
Planinari sportskog kluba „Pobeda” iz Beograda, na poziv slovenačkih kolega i prijatelja zaputili su za Uskrs na proslavu rođendana Novog Mesta u kom su na Veliki petak dočekani na pravoslavnoj uskršnjoj liturgiji u tamošnjoj crkvi.
Doduše, u crkvu smo od gužve jedva uspeli da uđemo, jer smo stigli sa zakašnjenjem. Naime, zbog početka primene novih pravila EES sistema za ulazak u zemlje Evropske unije, što znači čitanje zenica i otisaka prstiju putnika – na granici sa Hrvatskom smo proveli 4,5 sata. U dugom redu autobusa, upoznali smo putnike za Pariz koji su se žalili da od prethodne noći na prelazu Batrovci čekaju devet sati...
Preljubazni domaćini, predstavnici Pohodničkog (pešačkog) društva „Novo Mesto” – planinari Majda i Tone Marković, kao i predsednik glavnih društava za markiranje staza u Sloveniji Mladen Živković, odagnali su taj umor. Srdačno su nas, posle crkve, proveli kroz stari grad bogate istorije i bajkovitog izgleda.
U središtu pokrajine Dolenjske i na mestu gde se „prezelena” Krka iz klisure širi u polja ispod okolnog pobrežja, u pogledu sa starog mosta – grad sa impozantnim zvonikom nad bedemima koji se ističe usred svih fotografija, izgleda nestvarno ili bar kao „mali Salcburg”.
Nije ni čudo kad su Habzburgovci njime vladali vekovima.
Srednjevekovnom utvrđenju nad Krkom, nastalom na naseobinama praistorije čiji ostaci se i dalje kriju pod kaldrmom grada, Rudolf Četvrti Habzburški dao je status gradu koji je nazvao Rudolfovo. Pod njegovim imenom, planinskom šetnjom i priredbom osnovaca, proslavljen je i 661. rođendan grada koji je posle habzburške vladavine, 1918. godine kada se priključio Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, dobio današnje ime.
Kako nam je u šetnji objasnila pedagog Majda Marković, grad zovu i „mali Rim” jer je, takođe, okružen sa sedam brda, a i ispod starog jezgra se nalazi tunel kojim je prolazio nekadašnji rimski drum, a kojim će „u budućnosti turisti šetati”. Jer, to je u planu nastavka obnove starog grada koja je pre tri godine završena. U originalnom izdanju osvanuli su stari dućani. U starom tunelu su pronađene posude čak iz gvozdenog doba. Nailazimo na Franjevački samostan iz 15. veka koji je posle požara u 17. obnovljen kao gimnazija. U centru je i bista kompozitora Marjana Kozine. Sa glavnog mosta vide se i viseći pešački, kao i katedrala Svetog Nikole koji je na oltaru prikazan kako leti u nebo, a koja je posle dogradnje kamenog zdanja promenila pravac ulaza, iako je zadržala kamene bedeme koji je okružuju. Ispred mosta je spomenik gimnastičaru Leonu Štukelju.
Spomen-obeležje sa crvenim krugom i belom tačkom u sredini podseća da je markiranje staza uspostavio Alojz Knafelc 1922. inspirisan takvim krugom na krilu Apolonovog leptira, kaže Mladen Živković koji nas sutradan ujutru uči da ukoliko nismo planinari, uvek idemo sa glavnim vodičem da ne bismo zaostajali.
Na već dvanaestom zajedničkom „Rudolfovanju”, srpski i slovenački planinari prošetali su Bregom, pored Brzinskog potoka do Žagarovog mlina, gde su okrepljenje našli u druženju pored vode. Po rečima vodiča Tomaža Strune, u Sloveniji je pešačenje svakodnevna zanimacija, a PD „Novo mesto” uz još dva kluba ima godišnje bar 65 akcija u kojima učestvuje i oko 60 mladih. Osmogodišnji Maks je sa svojom petogodišnjom sestrom Pijom trčkarao ispred pokazujući pravu stazu do mlina koju zna napamet.
„I ja sam tako od malih nogu učio da je kretanje bitno za zdravlje, a naročito u poznijim godinama. Čak i onima koji imaju tegobe sa srcem savetujem pešačenje, ali i laganije staze”, kaže Tomaž, bivši košarkaš. I bračni par Pucel je sa ćerkama osnovkama redovno na ovakvim akcijama, a tu su i penzionerke Duša i Silva koje odlično govore srpski i smatraju da je „mnogo bolje bilo u našoj nekadašnjoj državi”. Nestvarno popodne kod vodenice završilo se euforično – prijateljskim susretom pohodnika ove 14-kilometarske staze sa „planinarskim vukovima” koji su za „Rudolfovanje” prepešačili 40 kilometara. Zagrljaji, pesma i razvlačenje zastave završili su se zajedničkom fotografijom planinara iz Srbije, Slovenije, BiH, Hrvatske i gostiju iz daleke Amerike.
„Već smo rezervisali učešće na ’Rudolfovanju’ 2032” rekao je predsednik SK „Pobeda” Ranko Kralj. „Bez obzira na granice, planina nas spaja, uči novom iskustvu i širi ljubav među nama”, dodao je Dževad Bektašević iz Tuzle. Predsednik PK „Novo mesto” Martin Luzar podseća da su naši planinari od prvog „Rudolfovanja” u zajedničkoj akciji sa Slovencima, koji su rado gosti kod nas na Rajcu. Kako poručuju: „Mi smo drugari koji se sreću kao braća kad se ne vide po nekoliko meseci.”
Zemlja termalnih voda i vina
Posle dugog pešačenja, planinari su umor lečili u obnovljenoj banji koju su otkrili još rimski imperatori. Planinar, magistar prava i notar Fredi Bančov tvrdi da je Slovenija zemlja banja i vina: „Šmajerske i Dolenjske toplice oporavljaju čitav organizam, Olimske su za zaljubljene, a Zreče banja idealna za seoski turizam. Ali, uz njega uvek ide vino cviček, poznato po manjem procentu alkohola. U zemlji u kojoj se zdravlje forsira, vlada je omogućila programe petodnevnih vežbi i plivanja za penzionere”, rado je ispričao za „Magazin”.
