Ускршњи поход на брда око „малог Салцбурга”
Традиционално „Рудолфовање” планинара региона на рођендан словеначког града, одржано на православну Велику суботу
Планинари спортског клуба „Победа” из Београда, на позив словеначких колега и пријатеља запутили су за Ускрс на прославу рођендана Новог Места у ком су на Велики петак дочекани на православној ускршњој литургији у тамошњој цркви.
Додуше, у цркву смо од гужве једва успели да уђемо, јер смо стигли са закашњењем. Наиме, због почетка примене нових правила ЕЕС система за улазак у земље Европске уније, што значи читање зеница и отисака прстију путника – на граници са Хрватском смо провели 4,5 сата. У дугом реду аутобуса, упознали смо путнике за Париз који су се жалили да од претходне ноћи на прелазу Батровци чекају девет сати...
Прељубазни домаћини, представници Походничког (пешачког) друштва „Ново Место” – планинари Мајда и Тоне Марковић, као и председник главних друштава за маркирање стаза у Словенији Младен Живковић, одагнали су тај умор. Срдачно су нас, после цркве, провели кроз стари град богате историје и бајковитог изгледа.
У средишту покрајине Долењске и на месту где се „презелена” Крка из клисуре шири у поља испод околног побрежја, у погледу са старог моста – град са импозантним звоником над бедемима који се истиче усред свих фотографија, изгледа нестварно или бар као „мали Салцбург”.
Није ни чудо кад су Хабзбурговци њиме владали вековима.
Средњевековном утврђењу над Крком, насталом на насеобинама праисторије чији остаци се и даље крију под калдрмом града, Рудолф Четврти Хабзбуршки дао је статус граду који је назвао Рудолфово. Под његовим именом, планинском шетњом и приредбом основаца, прослављен је и 661. рођендан града који је после хабзбуршке владавине, 1918. године када се прикључио Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, добио данашње име.
Како нам је у шетњи објаснила педагог Мајда Марковић, град зову и „мали Рим” јер је, такође, окружен са седам брда, а и испод старог језгра се налази тунел којим је пролазио некадашњи римски друм, а којим ће „у будућности туристи шетати”. Јер, то је у плану наставка обнове старог града која је пре три године завршена. У оригиналном издању осванули су стари дућани. У старом тунелу су пронађене посуде чак из гвозденог доба. Наилазимо на Фрањевачки самостан из 15. века који је после пожара у 17. обновљен као гимназија. У центру је и биста композитора Марјана Козине. Са главног моста виде се и висећи пешачки, као и катедрала Светог Николе који је на олтару приказан како лети у небо, а која је после доградње каменог здања променила правац улаза, иако је задржала камене бедеме који је окружују. Испред моста је споменик гимнастичару Леону Штукељу.
Спомен-обележје са црвеним кругом и белом тачком у средини подсећа да је маркирање стаза успоставио Алојз Кнафелц 1922. инспирисан таквим кругом на крилу Аполоновог лептира, каже Младен Живковић који нас сутрадан ујутру учи да уколико нисмо планинари, увек идемо са главним водичем да не бисмо заостајали.
На већ дванаестом заједничком „Рудолфовању”, српски и словеначки планинари прошетали су Брегом, поред Брзинског потока до Жагаровог млина, где су окрепљење нашли у дружењу поред воде. По речима водича Томажа Струне, у Словенији је пешачење свакодневна занимација, а ПД „Ново место” уз још два клуба има годишње бар 65 акција у којима учествује и око 60 младих. Осмогодишњи Макс је са својом петогодишњом сестром Пијом трчкарао испред показујући праву стазу до млина коју зна напамет.
„И ја сам тако од малих ногу учио да је кретање битно за здравље, а нарочито у познијим годинама. Чак и онима који имају тегобе са срцем саветујем пешачење, али и лаганије стазе”, каже Томаж, бивши кошаркаш. И брачни пар Пуцел је са ћеркама основкама редовно на оваквим акцијама, а ту су и пензионерке Душа и Силва које одлично говоре српски и сматрају да је „много боље било у нашој некадашњој држави”. Нестварно поподне код воденице завршило се еуфорично – пријатељским сусретом походника ове 14-километарске стазе са „планинарским вуковима” који су за „Рудолфовање” препешачили 40 километара. Загрљаји, песма и развлачење заставе завршили су се заједничком фотографијом планинара из Србије, Словеније, БиХ, Хрватске и гостију из далеке Америке.
„Већ смо резервисали учешће на ’Рудолфовању’ 2032” рекао је председник СК „Победа” Ранко Краљ. „Без обзира на границе, планина нас спаја, учи новом искуству и шири љубав међу нама”, додао је Џевад Бекташевић из Тузле. Председник ПК „Ново место” Мартин Лузар подсећа да су наши планинари од првог „Рудолфовања” у заједничкој акцији са Словенцима, који су радо гости код нас на Рајцу. Како поручују: „Ми смо другари који се срећу као браћа кад се не виде по неколико месеци.”
Земља термалних вода и вина
После дугог пешачења, планинари су умор лечили у обновљеној бањи коју су открили још римски императори. Планинар, магистар права и нотар Фреди Банчов тврди да је Словенија земља бања и вина: „Шмајерске и Долењске топлице опорављају читав организам, Олимске су за заљубљене, а Зрече бања идеална за сеоски туризам. Али, уз њега увек иде вино цвичек, познато по мањем проценту алкохола. У земљи у којој се здравље форсира, влада је омогућила програме петодневних вежби и пливања за пензионере”, радо је испричао за „Магазин”.
