Jokić je maštao o Fantastik Lobelu
Nikolin otac Branislav priča kako su njegovi sinovi zavoleli konje i kako je jedan konj obeležio detinjstvo njegovog najmlađeg sina
Nikola Jokić od svojih roditelja nije nasledio talenat za košarku, ali jeste ljubav prema konjima i konjičkom sportu. Danas i vrapci na grani znaju koliko je trostruki MVP NBA lige vezan za konje, da je njegov omiljeni konj Drim kečer (kupio ga je od prvog profesionalnog ugovora), ali je manje poznato kako se kod njega rodila i razvijala ta strast.
– Konjički kasački sport je tradicija u Somboru i na severu Bačke, tako da sam kao mali zavoleo konje. Kasnije sam tu ljubav preneo na sinove, ali je važnu ulogu odigrala i njihova majka Zlata, čija je majka Bunjevke, a poznato je da su Bunjevci možda i najveći ljubitelji kasačkog sporta. Možda je taj gen pokupio Nikola koji je od malih nogu bio potpuno u tome. Mnogo više nego njegova braća. Nije bilo dana bez konja. Toliko ga je to obuzelo kao da je, što mi konjari kažemo – pojeo konjsku dlaku, – kaže Nikolin otac Branislav Jokić koji nam je svojevremeno u miru somborskog hipodroma pričao o povezanosti svoje porodice s konjima.
Nikola je u detinjstvu ustajao ranije od većine svojih vršnjaka. Pre odlaska u školu čistio je štalu. Branislav kaže da su ga jednom nastavnici pozvali iz škole da bi ga pitali da li se njegov sin kupa! Objasnio im da je to miris deteta koje je često u štali.
Ljubav prema konjima prenela se i na konjički sport, pre svega na kasače. Sa ocem Branislavom redovno je odlazio na hipodrom u Subotici. Maštao je da jaše jednog konja…
– Bio je to Fantastik Lobel, u to vreme najbolji konj u Srbiji. Toliko ga je obožavao da mi je tražio da mu nabavim dres Fantastik Lobela! Pošto, normalno, konji nemaju svoje dresove, napravio sam mu majicu sa slikom tog konja, koju je uvek oblačio na dan trke. Onda je poželeo da se slika sa tim konjem. To su bili trenuci njegovih najvećih ushićenja u detinjstvu.
Branislav kaže da porodica daje najveću stabilnost Nikoli (tu ističe njegovu suprugu: „Ona je najzaslužnija za njegov uspeh, zato što je uspela da ga održi u normali”), a da su konji njegov beg od pritiska koji neminovno oseća u košarci, ma koliko isticao da je igra sa zadovoljstvom.
– Mnogi koji odu u Ameriku, potonu, ali Nikola nije. On ima neki svoj ritam, a to su porodica, konji i neka stalna rutina preko leta. U to spadaju i kanal, na koji odlazi da pliva s drugarima, i odbojka na pesku.
Branislav kaže da je Nikola još kao beba pratio karijere svoje braće, 13 godina starijeg Strahinje (igrao u Spartaku) i 11 godina starijeg Nemanje (Hemofarm, u generaciji Darka Miličića) i da se to sigurno odrazilo na njegovu želju da igra košarku. Strelovit uspon u košarci (iz Mege u NBA, 2015, kao 41. pik na draftu) nije potisnuo konje u drugi plan.
– Čim je zaradio prvi opipljiviji novac, pozvao me je i rekao: Sad možemo da kupimo konja! I tako smo kupili jednogodišnjeg Drim kečera (hvatač snova – na engleskom), od čoveka iz Čačka koji se zove Dragiša. Bilo nam je simpatično da ga zovemo Dragiša, po njegovom gazdi… Par godina kasnije rekao sam da Drim kečer kao konj ispunjava neke naše snove u Somboru i okolini, dok Nikola kao njegov vlasnik ispunjava svoje snove u Americi – kaže Branislav Jokić i dodaje da je po Drim kečeru nazvana i štala porodice Jokić.
