Mozak zna kada je smrt blizu
U trenucima kada se život približava kraju, ljudsko telo ne gasi se uvek postepeno i tiho, kako se često veruje. Naprotiv, sve veći broj naučnih istraživanja ukazuje na to da mozak u završnoj fazi prolazi kroz kratkotrajne, ali intenzivne promene koje kod nekih ljudi mogu da stvore osećaj iznenadne jasnoće, pojačane svesti ili čak intuitivnog uvida da se da je kraj blizu.
Kako opada nivo kiseonika u krvi i menja se cirkulacija, dolazi do kompleksnih biohemijskih reakcija u mozgu. Neuroni počinju da funkcionišu u izmenjenim uslovima, a neurotransmiteri, poput glutamata i dopamina, mogu da se oslobađaju u neuobičajenim količinama. Ove promene utiču na percepciju, emocije i pamćenje, čime možeda se objasni zašto neki ljudi u tim trenucima doživljavaju nalete sećanja, snažne emocionalne reakcije ili osećaj „mentalne bistrine”.
Naleti gama-talasa
Posebno zanimljivo otkriće dolazi iz istraživanja koje je sprovela Michigan Medicine, jedna od vodećih akademskih medicinskih institucija u SAD, pri Universitetu u Mičigenu.
Naučnici su analizirali moždanu aktivnost kod pacijenata u terminalnoj fazi i zabeležili kratkotrajne nalete organizovanih gama-talasa neposredno pre smrti. Gama-talasi se inače povezuju sa svesnim procesima, pažnjom i integracijom informacija, odnosno sa onim što smatramo „budnom svešću”.
Studija objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, opisuje slučajeve u kojima je mozak, umesto da postepeno gubi aktivnost, pokazivao iznenadnu, koordinisanu električnu dinamiku. Iako je reč o ograničenom broju slučajeva, ovi nalazi otvaraju mogućnost da svest u trenutku umiranja nije nužno ugašena, već može da bude privremeno intenzivirana.
Ekstremni stres
Slične pojave ranije su primećene i u eksperimentima na životinjama, gde je neposredno pre smrti dolazilo do naglog porasta moždane aktivnosti. Naučnici pretpostavljaju da je reč o poslednjem talasu koordinacije u mozgu, svojevrsnom završnom pokušaju organizacije signala u uslovima ekstremnog stresa.
Ovi fiziološki procesi mogu da pomognu da se objasne i često zabeležena iskustva ljudi koji su bili blizu smrti: osećaj mira, jasnog uvida ili snažne svesti o sopstvenom stanju. Ipak, nauka još nema konačne odgovore. Istraživanja su u ranoj fazi, a subjektivna iskustva variraju od osobe do osobe.
Ipak, čin se da umesto jednostavnog „gašenja”, mozak u nekim slučajevima prolazi kroz složen i dinamičan završni proces. Upravo u toj poslednjoj fazi, granica između fiziologije i svesti postaje najtanja i najzagonetnija.
