Мозак зна када је смрт близу
У тренуцима када се живот приближава крају, људско тело не гаси се увек постепено и тихо, како се често верује. Напротив, све већи број научних истраживања указује на то да мозак у завршној фази пролази кроз краткотрајне, али интензивне промене које код неких људи могу да створе осећај изненадне јасноће, појачане свести или чак интуитивног увида да се да је крај близу.
Како опада ниво кисеоника у крви и мења се циркулација, долази до комплексних биохемијских реакција у мозгу. Неурони почињу да функционишу у измењеним условима, а неуротрансмитери, попут глутамата и допамина, могу да се ослобађају у неуобичајеним количинама. Ове промене утичу на перцепцију, емоције и памћење, чиме можеда се објасни зашто неки људи у тим тренуцима доживљавају налете сећања, снажне емоционалне реакције или осећај „менталне бистрине”.
Налети гама-таласа
Посебно занимљиво откриће долази из истраживања које је спровела Michigan Medicine, једна од водећих академских медицинских институција у САД, при Университету у Мичигену.
Научници су анализирали мождану активност код пацијената у терминалној фази и забележили краткотрајне налете организованих гама-таласа непосредно пре смрти. Гама-таласи се иначе повезују са свесним процесима, пажњом и интеграцијом информација, односно са оним што сматрамо „будном свешћу”.
Студија објављена у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, описује случајеве у којима је мозак, уместо да постепено губи активност, показивао изненадну, координисану електричну динамику. Иако је реч о ограниченом броју случајева, ови налази отварају могућност да свест у тренутку умирања није нужно угашена, већ може да буде привремено интензивирана.
Екстремни стрес
Сличне појаве раније су примећене и у експериментима на животињама, где је непосредно пре смрти долазило до наглог пораста мождане активности. Научници претпостављају да је реч о последњем таласу координације у мозгу, својеврсном завршном покушају организације сигнала у условима екстремног стреса.
Ови физиолошки процеси могу да помогну да се објасне и често забележена искуства људи који су били близу смрти: осећај мира, јасног увида или снажне свести о сопственом стању. Ипак, наука још нема коначне одговоре. Истраживања су у раној фази, а субјективна искуства варирају од особе до особе.
Ипак, чин се да уместо једноставног „гашења”, мозак у неким случајевима пролази кроз сложен и динамичан завршни процес. Управо у тој последњој фази, граница између физиологије и свести постаје најтања и најзагонетнија.
