Statini nemaju 66 neželjenih dejstava
Lekovi za visok holesterol su bezbedni i korisni za ljude kojima preti šlog ili infarkt, a koji odbijaju da ih piju zbog straha od nuspojava, kojih uopšte nema tako mnogo kako se tvrdilo do sada, dokazala studija lekara s Univerziteta u Oksfordu
Čak i kad lekari pacijente upozore da su im masnoće u krvi vrlo visoke i da im zbog toga preti infarkt ili šlog, pa objasne da to može da spreče ako piju statine, lekove za snižavanje holesterola, jedna trećina tih bolesnika odbija da ih pije.
Statine poprilično dugo prati negativni publicitet. Kako i ne bi, kada su na uputstvu za upotrebu lekova navedena 66 neželjena efekta! Upravo zato je puno pažnje dobila velika analiza oksfordskih lekara, koji su utvrdili da su statini daleko bezbedniji nego što se ranije mislilo. Ispitivanje u kojima je učestvovalo više od 120.000 ljudi dokazalo je da su statini su veoma efikasni u snižavanju nivoa „lošeg” LDL holesterola, a pri tome ne izazivaju gubitak pamćenja, depresiju, poremećaj sna, povećanje telesne težine i impotenciju, što su samo neke od navedenih mogućih neželjenih dejstava.
Izveštaji o neželjenim efektima bili su gotovo identični u placebo grupi, koja nije uzimala lek, što sugeriše da statini nisu uzrok. Rezultati su objavljeni u časopisu „The Lancet”. Utvrđeno je da se kod veoma malog broja pacijenata pojavljuju samo četiri od 66 navedenih neželjenih efekata, koji imaju vezu s uzimanjem statina. To su neke promene u laboratorijskim analizama za jetru i, kako su naveli, manje abnormalnosti jetre (a nikakav hepatitis ili otkazivanje), zatim promene u urinu i otok tkiva, odnosno otečeni zglobovi. Takođe, statini mogu izazvati malo povećanje nivoa šećera u krvi, što može ranije dovesti do dijabetesa kod ljudi koji su podložni, ali i to je, tvrde istraživači, retko.
Međutim, korist koju pacijent s visokim holesterolom ima od statina, a to je da ga oni čuvaju od prevremene smrti od šloga ili infarkta, prevazilaze ove neželjene pojave. Glavna autorka studije, prof. dr Kristina Rajt, rekla je za list „Gardijan” da je briga o mogućim neželjenim dejstvima leka odvratila mnoge ljude od terapije, a koji su mogli imati koristi od uzimanja statina. Ona je navela da je veliki problem što vlada takva konfuzija i briga o sporednim neželjenim efektima, jer pacijenti nisu spremni ni da započnu terapiju, ili je posle kraćeg uzimanja prekidaju. Studija iz 2024. je otkrila da je oko dve trećine pacijenata kojima je propisana terapija statinima na kraju probalo terapiju, dok jedna trećina nikada nije ni pokušala.
Prof. dr ser Rori Kolins smatra da sada, kada smo dobili dokaz iz velike studije, treba napraviti reviziju uputstva za upotrebu leka.
Čak ni drastična promena načina ishrane, dijeta i izbegavanje namirnica bogatim holesterolom neće mnogo uticati na nivo holesterola u krvi, jer se oko 85 odsto holesterola u cirkulaciji proizvodi u jetri. Prema „pravilu sedam” svako udvostručavanje doze statina trebalo bi da za sedam procenata smanji LDL holesterol. Lekari podsećaju da ako želite da prestanete da uzimate lek statin, važno je da pronađete druge način da smanjite holesterol.
