Статини немају 66 нежељених дејстава

Чак и кад лекари пацијенте упозоре да су им масноће у крви врло високе и да им због тога прети инфаркт или шлог, па објасне да то може да спрече ако пију статине, лекове за снижавање холестерола, једна трећина тих болесника одбија да их пије.

Статине поприлично дуго прати негативни публицитет. Како и не би, када су на упутству за употребу лекова наведена 66 нежељена ефекта! Управо зато је пуно пажње добила велика анализа оксфордских лекара, који су утврдили да су статини далеко безбеднији него што се раније мислило. Испитивање у којима је учествовало више од 120.000 људи доказало је да су статини су веома ефикасни у снижавању нивоа „лошег” ЛДЛ холестерола, а при томе не изазивају губитак памћења, депресију, поремећај сна, повећање телесне тежине и импотенцију, што су само неке од наведених могућих нежељених дејстава.

Извештаји о нежељеним ефектима били су готово идентични у плацебо групи, која није узимала лек, што сугерише да статини нису узрок. Резултати су објављени у часопису „The Lancet”. Утврђено је да се код веома малог броја пацијената појављују само четири од 66 наведених нежељених ефеката, који имају везу с узимањем статина. То су неке промене у лабораторијским анализама за јетру и, како су навели, мање абнормалности јетре (а никакав хепатитис или отказивање), затим промене у урину и оток ткива, односно отечени зглобови. Такође, статини могу изазвати мало повећање нивоа шећера у крви, што може раније довести до дијабетеса код људи који су подложни, али и то је, тврде истраживачи, ретко.

Међутим, корист коју пацијент с високим холестеролом има од статина, а то је да га они чувају од превремене смрти од шлога или инфаркта, превазилазе ове нежељене појаве. Главна ауторка студије, проф. др Кристина Рајт, рекла је за лист „Гардијан” да је брига о могућим нежељеним дејствима лека одвратила многе људе од терапије, а који су могли имати користи од узимања статина. Она је навела да је велики проблем што влада таква конфузија и брига о споредним нежељеним ефектима, јер пацијенти нису спремни ни да започну терапију, или је после краћег узимања прекидају. Студија из 2024. је открила да је око две трећине пацијената којима је прописана терапија статинима на крају пробало терапију, док једна трећина никада није ни покушала.

Проф. др сер Рори Колинс сматра да сада, када смо добили доказ из велике студије, треба направити ревизију упутства за употребу лека.

Чак ни драстична промена начина исхране, дијета и избегавање намирница богатим холестеролом неће много утицати на ниво холестерола у крви, јер се око 85 одсто холестерола у циркулацији производи у јетри. Према „правилу седам” свако удвостручавање дозе статина требало би да за седам процената смањи ЛДЛ холестерол. Лекари подсећају да ако желите да престанете да узимате лек статин, важно је да пронађете друге начин да смањите холестерол.