PONIZITI ILI POBEDITI

U januaru je u Beogradu održano Evropsko prvenstvo u vaterpolu. Pobeda srpske reprezentacije u završnoj utakmici propraćena je naslovima, kao što su: „Srpski Delfini ponizili Mađare”; „Srbija ponizila Mađarsku u Areni”; „Mađari su ponizili Srbiju u grupnoj fazi Evropskog prvenstva u Splitu 2022. rezultatom 16:7”.

Mnogo toga je sporno u ovim napisima – upotreba glagola poniziti u ovom kontekstu (što nije samo jezičko pitanje), pisanje popularnog naziva naših vaterpolista i upotreba instrumentala u konstrukciji pobediti rezultatom.

Kada se zna da glagol poniziti znači ‘povrediti nečiji ugled, dostojanstvo, omalovažiti nekoga, učiniti da se oseća posramljeno, obezvređeno’, a da bavljenje sportom podrazumeva sve suprotno od toga – ravnopravnost, poštovanje protivnika, pa i svojevrsno viteštvo, onda je, mislim, sasvim suvišan komentar o tome koliko je neprimerena upotreba ovog glagola u navedenim primerima. Uobičajeni izrazi za ovakve situacije jesu: pobediti protivnika, savladati, poraziti (poraz nikako nije poniženje), nadvladati. Javljaju se i manje uobičajeni, ali dovitljivi izrazi, u ovoj situaciji sasvim prikladni, poput: „Srpski ‘delfini’ potopili Mađare”.

U prvom primeru nalazi se i pogrešno napisan popularan naziv naših vaterpolista. Trebalo ga je napisati malim početnim slovom i pod navodnicima ili u kurzivu. Tako se pišu i slični primeri, kao što su: „orlovi”, „delije”, „grobari”, „meraklije”, odnosno orlovi, delije, grobari, meraklije i sl.

Treća greška u navedenim naslovima jeste iskaz – „pobedili su rezultatom 16:7“. Trebalo je napisati: „pobedili su s (sa) rezultatom 16 : 7“. U govoru su najčešća i najprepoznatljivija dva instrumentala – instrumental oruđa, koji uvek ide bez predloga („pišem olovkom“, „vozim se kolima“) i instrumental društva ili socijativ, koji uvek dolazi s predlogom s(a) („šetam se s Milicom“, „učim s drugom“). Međutim, postoji i čitav niz drugih instrumentala, odnosno situacija u kojima se upotrebljava instrumental i jasno je razgraničeno kada treba upotrebiti predlog, a kada ne. Ovo je jedna od situacija u kojima je predlog uz instrumental obavezan (u najnovijim gramatikama, kao što je Normativna gramatika srpskog jezika P. Pipera i I. Klajna, ovaj instrumental se naziva količinskim). Primeri ovoga tipa su i: „Diplomirao je s desetkom“; „Ležao je s visokom temperaturom“; „Iz zarobljeništva je izašao s težinom od samo 40 kilograma“ itd.

Iz ispravke navedenog primera vidi se i da se dvotačka piše sa belinama na obe strane kada ima značenje reči  „prema“.

***

Među jezičkim poukama i lektorskim intervencijama česte su one koje se tiču imperativa. Glagoli koji se završavaju na -iti (biti, piti, ubiti, šiti, umiti, prikriti) u imperativu se često pišu bez nastavka -j: „Popi malo vode“; „Sašite mi haljinu“; „Umi se“, a pravilno je da se pišu sa njim (popij, (u)šij, umij, uvij, prikrij, razbij, previj, zalij, navij): „Popij malo vode“; „Sašijte mi haljinu“; „Umij se“.

Oblici bez j proističu iz govorne prakse, jer se ovaj glas slabo čuje i teško raspoznaje u susedstvu sa i, čak i kod onih koji dobro vladaju književnim jezikom. Ipak, to ne znači da ga u pisanoj reči smemo izostavljati.

Naročito često se interveniše kod imperativa glagola razumeti, koji glasi: razumej, odnosno razumij u ijekavskim govorima. Pod uticajem ijekavske vari­jante, ali imperativa glagola tipa urazumiti (se), koji glasi urazumi (se), imperativ glagola razumeti počeo je da se upotrebljava u obliku razumi („Razumi me dobro!“), koji se veoma raširio u govoru. Njegova rasprostranjenost uticala je na to da i on uđe u najnovije normativne priručnike kao što je R(j)ečnik srpskoga jezika Matice srpske, koji ga beleži kao dublet (uz oblik razumej).