Tara – bajka koja traje
Jedna lepa priča o omorici, Josipu Pančiću i našoj planinskoj lepotici u serijalu „Rodoslavci” Jelene Božović na RTS
Priroda nije uvek bila ovakva, kaže Jelena Božović, autor emisije „Rodoslavci” (RTS 1, 13.20). Planeta se menjala. Trpela udare, pa i onaj razorni, od pre 66 miliona godina kada je kilometar široka svemirska stena udarila na poluostrvo Jukatan i izazvala, između ostalog, smanjenje raznolikosti biljnih vrsta za 45 odsto, a sa lica zemlje zbrisala dinosauruse.
Kasnije će se smenjivati vekovi, vulkanske aktivnosti, tektonski poremećaji u doba tercijara, nestajaće, rastakati se, deliti i izdizati zemljina kora, stvarajući obrise kontinenata koje danas poznajemo, a svim tim događajima svedoče geološke formacije i fosili, ali i jedna vrsta četinara – omorika.
I to – Pančićeva!
Jelena Božović joj je posvetila emisiju u serijalu „Rodoslavci”, koji radi već nekoliko godina. Kaže neka ostane zapis i o njoj, Pančiću i planinskoj lepotici Tari u arhivi RTS-a, koja je toliko bogata i retko se viđa.
Nekada davno, šume omorike su bile široko rasprostranjene planetom. Ali, ledena doba koja su nastupila, uništila su gotovo sva njena staništa. I na čitavoj kugli zemaljskoj, ova vrsta četinara se izborila samo oko srednjeg toka reke Drine, a na Tari ju je, tačno pre 150 godina, pronašao Josif Pančić, lekar, botaničar, profesor i rektor Velike škole, i naučnoj javnosti dokazao da se radi o potpuno drugačijem četinaru od do tada poznatih – o ledenoj lepotici iz doba tercijara. On joj je dao ime, a ona njemu svetsku slavu.
Za omoriku se još kaže da je „kraljica” svih endemita Evrope, relikt koji među hiljadu vrsta flore Tare zauzima počasno mesto.
Omorika je tako postala simbol Tare, a Tara simbol prirodnog bogatstva Srbije.
Josip Pančić je neumorno istraživao govoreći da se ljubav i poštovanje prema otadžbini iskazuju dubokim poznavanjem i proučavanjem njenih vrednosti. On je otkrio 102 i opisao više od dve hiljade biljnih vrsta.
Zahvaljujući njemu, tadašnja Srbija, tek oslobođena od petovekovnog ropstva, uključila se u svetske naučne tokove. U Beogradu je osnovao botaničku baštu, bio vrstan pedagog, a svojim naučnim radom stekao najveća priznanja u Srbiji i u svetu. Umro je 1888. godine, i sahranjen na vrhu Kopaonika u kovčegu od stabala omorike.
A ona, potpuno osobena, vitka, dama među četinarima, nastavila je da pleni lepotom ovde, na Tari, potpuno zaštićena.
– Čovek bi morao da zastane i pažljivo osmotri ovo čudo i blago koje traje milionima godina, koje nije svakom dato, pa ga, tim pre, s poštovanjem prihvati i neguje. Ili barem, ne dira i ne kvari, jer ovde je sve po najboljem, prirodnom poretku ustrojeno da traje – rekla je Jelena Božović.
