Nana za miran stomak
Koristi se za lečenje gastritisa, nadimanja, olakšava varenje, a pomaže i kod glavobolje i psihičke napetosti
Nana (Mentha piperita L.) je jedna od najstarijih i najpoznatijih lekovitih biljaka. Antički narodi su je veoma cenili, o čemu svedoče spisi Hipokrata, Dioskorida i Plinija, a najviše je korišćena za lečenje organa za varenje i disanje. Tokom srednjeg veka Evropljani su ovu biljku koristili za smirenje, histeriju, protiv grčeva, astme, običnog i velikog kašlja.
U narodnoj medicini primenjuju se čajevi, infuze, lekovite vode, ekstrakti, praškovi, paste, za lečenje želudačnih i crevnih tegoba, suvišne želudačne kiseline, gastritisa, nadimanja, teškog varenja hrane, kolitisa, proliva, povraćanja, trovanja, glavobolja, psihičke napetosti. Nana ulazi u sastav velikog broja složenih čajeva: protiv nadimanja, grčeva, proliva, urološki čajevi, za bolesti žuči, za umirenje, gorki i aromatični, ali i čajevi za decu.
Pitoma nana je kultivisana početkom 19. veka. Danas, to je jedna od najznačajnijih lekovitih biljaka s etarskim uljem. Najveći proizvođači nane su Japan, SAD, Kanada, Rusija, Brazil...
Veoma je cenjena začinska biljka, koristi se u kulinarstvu, kao i u prehrambenoj industriji za poboljšanje ukusa pića i slatkiša. Čest je dodatak koktelima, jer je vrlo osvežavajuća. Najpoznatiji koktel je mohito. Takođe, nana je odlična medonosna biljka.
Pitoma nana je višegodišnja zeljasta biljka, koja cveta od juna do septembra. Cela biljka je veoma aromatična, prijatnog mirisa na mentol.
Prema botaničkoj klasifikaciji nana pripada rodu Mentha koji obuhvata oko 580 vrsta. U flori Srbije je zastupljeno 10 vrsta. Kod nas se najviše gaji u Banatu, Bačkoj, Pomoravlju i Posavini. Poznata je i kao metvica, dimljus, merka, metva, nanejag, poprova meta.
U svetu je najpoznatija sorta engleska gajena Mičam nana (Mentha piperita Mitcham).
U lekovite svrhe u narodnoj medicini koristi se list i nadzemni delovi. Sakupljanje lišća vrši se u vreme cvetanja. Lišće se suši na senovitom i promajnom mestu ili sušarama. Osušeni materijal čuva se u papirnim kesama zaštićen od svetlosti do godinu dana, nakon tog perioda gube se lekovita svojstva. Etarsko ulje dobiva se destilacijom svežih listova i cvetova pomoću vodene pare.
Od lekovitih materija nana sadrži etarsko ulje, tanine, gorke materije, flavonoide. Etarsko ulje sadrži mentol, menton, pulegon, sirćetnu i izovalerijansku kiselinu. Inače, etarsko ulje je tečnost prijatnog mirisa, koja peče i hladi.
Ulje i mentol naročitu primenu su našli u lečenju bolesti kože i proizvodnji kozmetičkih preparata. Mentol ubrzava cirkulaciju, te se koristi za utrljavanje kod nazeba, neuralgija i reumatskih tegoba.
