Нана за миран стомак
Користи се за лечење гастритиса, надимања, олакшава варење, а помаже и код главобоље и психичке напетости
Нана (Mentha piperita L.) је једна од најстаријих и најпознатијих лековитих биљака. Антички народи су је веома ценили, о чему сведоче списи Хипократа, Диоскорида и Плинија, а највише је коришћена за лечење органа за варење и дисање. Током средњег века Европљани су ову биљку користили за смирење, хистерију, против грчева, астме, обичног и великог кашља.
У народној медицини примењују се чајеви, инфузе, лековите воде, екстракти, прашкови, пасте, за лечење желудачних и цревних тегоба, сувишне желудачне киселине, гастритиса, надимања, тешког варења хране, колитиса, пролива, повраћања, тровања, главобоља, психичке напетости. Нана улази у састав великог броја сложених чајева: против надимања, грчева, пролива, уролошки чајеви, за болести жучи, за умирење, горки и ароматични, али и чајеви за децу.
Питома нана је култивисана почетком 19. века. Данас, то је једна од најзначајнијих лековитих биљака с етарским уљем. Највећи произвођачи нане су Јапан, САД, Канада, Русија, Бразил...
Веома је цењена зачинска биљка, користи се у кулинарству, као и у прехрамбеној индустрији за побољшање укуса пића и слаткиша. Чест је додатак коктелима, јер је врло освежавајућа. Најпознатији коктел је мохито. Такође, нана је одлична медоносна биљка.
Питома нана је вишегодишња зељаста биљка, која цвета од јуна до септембра. Цела биљка је веома ароматична, пријатног мириса на ментол.
Према ботаничкој класификацији нана припада роду Mentha који обухвата око 580 врста. У флори Србије је заступљено 10 врста. Код нас се највише гаји у Банату, Бачкој, Поморављу и Посавини. Позната је и као метвица, димљус, мерка, метва, нанејаг, попрова мета.
У свету је најпознатија сорта енглеска гајена Мичам нана (Mentha piperita Mitcham).
У лековите сврхе у народној медицини користи се лист и надземни делови. Сакупљање лишћа врши се у време цветања. Лишће се суши на сеновитом и промајном месту или сушарама. Осушени материјал чува се у папирним кесама заштићен од светлости до годину дана, након тог периода губе се лековита својства. Етарско уље добива се дестилацијом свежих листова и цветова помоћу водене паре.
Од лековитих материја нана садржи етарско уље, танине, горке материје, флавоноиде. Етарско уље садржи ментол, ментон, пулегон, сирћетну и изовалеријанску киселину. Иначе, етарско уље je течност пријатног мириса, која пече и хлади.
Уље и ментол нарочиту примену су нашли у лечењу болести коже и производњи козметичких препарата. Ментол убрзава циркулацију, те се користи за утрљавање код назеба, неуралгија и реуматских тегоба.
