Kako preživeti minus

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” objavio je savete za očuvanje zdravlja u uslovima niskih temperatura vazduha, ističući da dugotrajno izlaganje hladnim vremenskim uslovima i niskim temperaturama mogu ozbiljno da ugroze zdravlje na taj način što ubrzavaju gubitak telesne toplote.

Iz „Batuta” ukazuju da niske temperature, praćene vetrom i povećanom vlažnošću vazduha, dodatno pogoršavaju zdravstvenu situaciju građana, a najčešće lokalne posledice takvog vremena su smrzotine (promrzline) koje se najčešće javljaju na isturenim delovima tela (stopalima, prstima ruku, ušima i nosu) zbog otežane ili onemogućene cirkulacije krvi.

Smrzotine karakteriše u početku osećaj hladnoće u delu tela zahvaćenom promrzlinom koji prelazi u bol, a nagli prestanak osećaja hladnoće i bola predstavljaju znake početka smrzavanja i tada je koža modra, bleda ili crvena, a kasnije nastaje otok, ponekad i plikovi.

Osim lokalnih posledica u uslovima niskih temperatura može se javiti i opšta hipotermija (smrzavanje), što je stanje snižene opšte telesne temperature koje nastaje kada organizam gubi više toplote nego što je može stvoriti.

U početku osoba ima osećaj hladnoće i drhti, a kasnije osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom i tada se sve telesne i psihičke funkcije usporavaju.

Ukoliko se kod osobe koja je boravila na hladnoći uoče nekontrolisano drhtanje, nejasan govor, nestabilni pokreti, izražen umor, usporene reakcije i pospanost, neophodno je bez odlaganja potražiti stručnu medicinsku pomoć.

Osim toga, osobu treba uvesti u toplu prostoriju, vlažnu odeću i obuću joj zameniti suvom i dati joj da pije tople zaslađene napitke ili toplu supu, a promrzle delove tela ne treba trljati kako bi se zagrejali, niti ih zagrevati stavljanjem termofora ili potapanjem u toplu vodu.

„Batut” ukazuje da su posebno osetljive grupe stanovništva novorođenčad, odojčad i mala deca koja su podložnija procesu hlađenja, pa se stalno mora proveravati da li su dovoljno zagrejani, ali i osobe starije od 65 godina koje su zbog usporene cirkulacije podložne bržem nastanku promrzlina i smrzavanju.

Stare osobe su uglavnom i hronični bolesnici, što ih dodatno čini još osetljivijim, ali su posebno osetljive i osobe sa hroničnim nezaraznim bolestima kao što su šećerna bolest, bolesti srca i krvnih sudova i bolesti disajnih puteva, ali i osobe koje rade na otvorenom u uslovima niskih temperatura vazduha.

Profesionalni sportisti i osobe koje se bave rekreacijom na otvorenom prostoru, osobe pod uticajem alkohola i osobe koje žive na otvorenom ili u neadekvatnom smeštaju socijalno ugroženi pojedinci i porodice su osetljive grupe stanovništva na koje hladnoća može uticati.

„Batut” je u objavi na svom sajtu naveo savete za očuvanje zdravlja u uslovima niskih temperatura vazduha - ograničite vreme boravka na otvorenom ili u nezagrevanom zatvorenom prostoru, ukoliko radite na otvorenom trudite se da budete u stalnom pokretu po mogućstvu zaklonjeni od direktnog uticaja vetra i snežnih padavina, a ako duže vreme boravite napolju, izloženi hladnoći pravite češće pauze u toplim i suvim prostorijama, a u uslovima ekstremnih hladnoća izbegavajte fizičku aktivnost na otvorenom.

Osim toga, navode i da je potrebno održavati telesnu temperaturu - koristite garderobu namenjenu za hladne i vlažne vremenske uslove, slojevito oblačite toplu odeću (aktivni veš, pantalone, dukserice), glavu zaštitite kapom, lice šalom, za zaštitu šaka koristite rukavice, a za zaštitu stopala vunene čarape i nepromočivu obuću.

Pored garderobe, važna je i obuća, te ukazuju da je važno nositi obuću sa gumenim hrapavim đonom pogodnu za sneg i led, koja ne sme da bude tesna, niti previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti, obuća treba da bude dovoljno duboka, odnosno da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg, jer se vlažni delovi tela brže smrzavaju.

Ako se odeća pokvasi, treba je zameniti suvom, što je pre moguće, a važno je i unositi što više toplih napitaka (čaj, supa) i izbegavati napitke sa visokim sadržajem kofeina.

Ne savetuje se unos alkohola u uslovima niskih temperatura jer povećava rizik od hipotermije (smrzavanja), a važno je i da se jede redovno topla, kuvana jela i namirnice veće energetske (kalorijske) vrednosti radi održavanja telesne temperature.