Како преживети минус

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” објавио је савете за очување здравља у условима ниских температура ваздуха, истичући да дуготрајно излагање хладним временским условима и ниским температурама могу озбиљно да угрозе здравље на тај начин што убрзавају губитак телесне топлоте.

Из „Батута” указују да ниске температуре, праћене ветром и повећаном влажношћу ваздуха, додатно погоршавају здравствену ситуацију грађана, а најчешће локалне последице таквог времена су смрзотине (промрзлине) које се најчешће јављају на истуреним деловима тела (стопалима, прстима руку, ушима и носу) због отежане или онемогућене циркулације крви.

Смрзотине карактерише у почетку осећај хладноће у делу тела захваћеном промрзлином који прелази у бол, а нагли престанак осећаја хладноће и бола представљају знаке почетка смрзавања и тада је кожа модра, бледа или црвена, а касније настаје оток, понекад и пликови.

Осим локалних последица у условима ниских температура може се јавити и општа хипотермија (смрзавање), што је стање снижене опште телесне температуре које настаје када организам губи више топлоте него што је може створити.

У почетку особа има осећај хладноће и дрхти, а касније осећај хладноће престаје, јављају се умор, тромост и велика жеља за сном и тада се све телесне и психичке функције успоравају.

Уколико се код особе која је боравила на хладноћи уоче неконтролисано дрхтање, нејасан говор, нестабилни покрети, изражен умор, успорене реакције и поспаност, неопходно је без одлагања потражити стручну медицинску помоћ.

Осим тога, особу треба увести у топлу просторију, влажну одећу и обућу јој заменити сувом и дати јој да пије топле заслађене напитке или топлу супу, а промрзле делове тела не треба трљати како би се загрејали, нити их загревати стављањем термофора или потапањем у топлу воду.

„Батут” указује да су посебно осетљиве групе становништва новорођенчад, одојчад и мала деца која су подложнија процесу хлађења, па се стално мора проверавати да ли су довољно загрејани, али и особе старије од 65 година које су због успорене циркулације подложне бржем настанку промрзлина и смрзавању.

Старе особе су углавном и хронични болесници, што их додатно чини још осетљивијим, али су посебно осетљиве и особе са хроничним незаразним болестима као што су шећерна болест, болести срца и крвних судова и болести дисајних путева, али и особе које раде на отвореном у условима ниских температура ваздуха.

Професионални спортисти и особе које се баве рекреацијом на отвореном простору, особе под утицајем алкохола и особе које живе на отвореном или у неадекватном смештају социјално угрожени појединци и породице су осетљиве групе становништва на које хладноћа може утицати.

„Батут” је у објави на свом сајту навео савете за очување здравља у условима ниских температура ваздуха - ограничите време боравка на отвореном или у незагреваном затвореном простору, уколико радите на отвореном трудите се да будете у сталном покрету по могућству заклоњени од директног утицаја ветра и снежних падавина, а ако дуже време боравите напољу, изложени хладноћи правите чешће паузе у топлим и сувим просторијама, а у условима екстремних хладноћа избегавајте физичку активност на отвореном.

Осим тога, наводе и да је потребно одржавати телесну температуру - користите гардеробу намењену за хладне и влажне временске услове, слојевито облачите топлу одећу (активни веш, панталоне, дуксерице), главу заштитите капом, лице шалом, за заштиту шака користите рукавице, а за заштиту стопала вунене чарапе и непромочиву обућу.

Поред гардеробе, важна је и обућа, те указују да је важно носити обућу са гуменим храпавим ђоном погодну за снег и лед, која не сме да буде тесна, нити превише чврста, посебно у делу где се налазе прсти, обућа треба да буде довољно дубока, односно да прекрива глежњеве како у њих не би упадао снег, јер се влажни делови тела брже смрзавају.

Ако се одећа покваси, треба је заменити сувом, што је пре могуће, а важно је и уносити што више топлих напитака (чај, супа) и избегавати напитке са високим садржајем кофеина.

Не саветује се унос алкохола у условима ниских температура јер повећава ризик од хипотермије (смрзавања), а важно је и да се једе редовно топла, кувана јела и намирнице веће енергетске (калоријске) вредности ради одржавања телесне температуре.