U zemlji gde monah vozi voz

Moderni aerodrom u Kuala Lumpuru, svetli visoki plafoni i prozori s kojih vam u pogled ulaze visoka zelena tropska rastinja, dočekuju putnike. Posle malo lutanja po spratovima, dolazimo do taksija. Putovanje do centra traje oko 40 minuta, nije ni brzo ni sporo. Taman koliko treba da se primete moderni putevi, vožnja sa suprotne strane (ostaci britanske vladavine), plantaže palmi i zelenila, moderna zdanja visokospratnica, ali i kuća od nekoliko spratova.

Ono najvažnije, bilo je vremena za razgovor s vozačem i prvim upoznavanjem sa zemljom. Pitam ga kako objašnjava da je njegova zemlja dobila prestižnu titulu najvoljenije zemlje Azije. Skroman je, simpatična, vedar i mudar. Odgovara da misli da je to zato što su mnogoetnička zajednica.

Malajaca ima najviše. Kinezi i Indusi su migranti koji su se ovde naselili, tokom britanske vladavine, i ostali. Svaka grupa daruje svoju vibraciju, a one se ulivaju i izlivaju u novoj i bogatijoj. Mnogoetnička zajednica podrazumeva i više religija: muslimansku, hinduizam, budističku i hrišćanstvo.

Već na prvi pogled oseća se pozitivna energija. U susretima s lokalnim ljudima po restoranima, na ulicama, tržnim centrima, parkovima, bibliotekama, preovlađuju vedri osmesi.               

U 2025. Malezija je predsedavajuća integraciji Asocijacije južnoistočnih zemalja Azije (ASEAN). Na svakom koraku se vide simboli ovogodišnjeg zasedanja, od nacionalnih zastava na, i u zgradama, ulicama, parkovima, do bilborda. Uspešna intervencija premijera Malezije krajem jula, u sukobu između Tajlanda i Kambodže i uspostavljanje obustave sukova, dobile su odobravanje ne samo ove dve zemlje i ASEAN-a, već i predsednika SAD.

Na presto se dolazi glasanjem

Malezija je parlamentarna monarhija u kojoj se presto ne nasleđuje nego se na presto dolazi glasanjem. Konferencija sastavljena od devet vladalaca Malajskih država bira kralja po principu rotacije na pet godina, bez mogućnosti produženja roka. Sadašnji kralj Ibrahim Iskandar, izabran 2024. godine, prvi je monah zemlje koji je dobio zvaničnu licencu da vozi voz. Sredinom avgusta je vozio voz, promovišući turizam i novu liniju, koja bi trebalo da prepolovi dužinu putovanja s jedne strane zemlje do glavnoga grada. Nedavno je odbio uvoz vojnih helikoptera „crnih jastrebova”, starih preko 30 godina i preskupih. Pregovarače iz Ministarstva odbrane je upozorio da ne idu preko posrednika i prihvataju previsoke cene.

Ulice nose imena značajnih ljudi zemlje i tako služe kao mesta gde se uči istorija.

Nacionalna džamija je moderne arhitekture u vidu poluotvorenog kišobrana, s nezaboravnim pogledom na nekoliko značajnih zgrada, u divnom kraju grada. Unutra je sve otvoreno i čisto. U bašti vlada mir. Isti je osećaj i pri poseti Mauzoleju heroja, u kome je sahranjeno nekoliko heroja i političara zemlje. Tišinu povremeno remeti zvuk sove.

„Suria” tržni centar blista na svoj način. U velikom holu mladi pijanista svira, malo dalje visoko na zidu vas gleda automobil formule 1. U deset sati uveče, u parku oko tornjeva, najavljuju se zatvaranje. Svetla počinju da se gase, fontane prestaju da rade, tržni centar se zatvara.

Kako nastaje glavni grad? U etapama. O istoriji Kuala Lumpura može se naučiti šetnjom ulicama grada, u razgovoru sa ljudima, čitanjem knjiga, posetom izložbi i muzeja. Poseta gradskoj galeriji je lepo mesto da se počne prodiranje u nastanak grada jer se tu nalazi stalna izložba na ovu temu. Prekoputa je i gradska biblioteka, nedaleko se nalazi i mesto susreta dve reke odakle počinje istorija grada. Prostor je mnogo manji, reke Klang i Gombak nisu Sava i Dunav, ali simbolika je tu. Prepoznatljivo susretanje različitih kultura. S jedne strane je azijski deo, s druge strane nekadašnji britanski deo. I danas su razlike vidljive. Ovaj deo grada se sada zove „Reka života”.

Šetajući nekadašnjim britanskim delom grada, pažnju mi privlači oronula zgrada, očigledno arhitektonska lepotica pre mnogo godina. Lepota uvek ostaje, i s borama, i s fasadom koja otpada.

Kao pored nekih drugih reka i mora, ulica i šetališta tu je mali studio umetnika koji slika šaljive portrete. Na okupu je nekoliko muškaraca u opuštenoj atmosferi uz poneko pivo i dosta razgovora, a i osmeha. Pitam za dozvolu da ih slikam i poziraju mi. Upoznaju me s umetnikom. Kulat Kulatos. Pitao je odakle sam. Rekoh iz Srbije. I gle, sada mog iznenađenja. Umetnik se osmehnu: „Srbija je u Evropi. Mala zemlja ali znam je.”

O taksistima

Taksisti su posebni ljudi. U svakoj zemlji, oni vide, čuju, odćute ili ispričaju, zapaze ili namerno ne primete. Prvi ambasadori i tajni agenti, novinari i vodiči, političari i diplomate. Ponekad i glasni i manje oprezni, umorni i ćutljivi. Često odlični analitičari i kritičari, realisti i porodični ljudi. U Maleziji smo upoznali predstavnike sve tri najbrojnije etničke grupe: Malajce, Kineze i Induse. Na zanimljiv način, svako je bio i pravi predstavnik svoje grupe, ali i zemlje u kojoj su rođeni i žive. Malajci, otvoreniji i vedriji, pričljiviji i spremni da podele i upute. Kinezi, hladniji, rezervisani i samo okrenuti poslovnom odnosu vozač–klijent. Indusi, uvek s tamilskom muzikom, isprva zatvoreni, ali vrlo brzo otvoreni i pričaju o porodici i hrani, filozofskim principima i obrazovanju.

Najzanimljiviji utisak ostavila mi je taksistkinja koja nas je u rano subotnje jutro odvezla do Batu pećine. Određenost, otvorenost, preduzimljivost, znanje i mudrost u spremnost da podeli savete o zemlji i svetu su bili impresivni. I ona ima objašnjenje zašto je Malezija najvoljenija zemlja: „Mi smo između Singapura i Tajlanda. Nismo otvoreni kao oni, ali nismo ni zatvoreni. Nemamo zabave, jer smo muslimanska zemlja, kao što oni imaju, ali ih imamo! Nema kidnapovanja Kineza kako ih ima u Tajlandu, a nema ni sukoba na granicama. Cene nisu niske, ali nisu ni previsoke. Nije loše biti između”.

Batu pećina

U Maleziji živi oko 2.8 milion Indusa, a najveći broj njih su Tamilci. Batu pećina je njihovo najvažnije svetilište. Ispred pećine nalazi se 42.7 metara visoka zlatna statua hindu lorda Murugan, druga po visini u svetu. On je bog rata i pobede, mudrosti i komandant božanske vojske u borbi protiv mraka i haosa. U ruci mu je koplje koje će uništiti neznanje i iluziju. Paun je simbol kontrole gordosti i želje.

Do vrha pećine treba prepešačiti raznobojne stepenike, njih 272! Unutra vas čeka još stepenika, baš kao i u životu, kad pomislite da ste došli do vrha, a onda se pojavi još jedno uzvišenje. Penju se deca svih uzrasta, mladi i manje mladi. Dosta Indusa su bosonogi. Neki su doneli hranu za majmune. Unutra vas dočekuju prirodni ukrasi, kao u svakoj pećini. Ali i nekoliko mesta za molitve, ljudi koji obeduju, porodice...

Petronas tornjevi blizanci

Menara Benkembar Petronas, ili Petronas tornjevi blizanci dižu se ka nebu na 452 metra. Arhitekta ovog impozantnog zdanja je Cezar Pelji, koji je završio studije arhitekture u Argentini, a postao dekan arhitektonskog fakulteta na Jejlu u SAD. Oko zdanja su park i vodoskoci, ulice i zgrade. Oko njih radost svih ljudi koji su prvi ili stoprvi put došli da ih vide. Čuju se mnogi jezici. Kada padne veče i kada hiljade sijalica osvetli zgrade, a muzika pozove sve na balet vodoskoka, počinje večernje uživanje.