Kuća ispunjena mudrošću

Meni je bilo lepo u Herceg Novom. Za vedrih dana, sa balkona svoje kuće često sam gledao i razmišljao o crnogorskom vladiki Njegošu. O Boku Kotorsku otimali su se Mlečani, Turci, Španci, Rusi, Austrijanci… Kako i ne bi za takvu lepotu!

Ove reči Ive Andrića delimično objašnjavaju zašto je on baš u Herceg Novom podigao svoju jedinu kuću, koja se danas u tom gradu ističe kao značajna kulturna i turistička znamenitost pod nazivom Kuća nobelovca Ive Andrića. Čitav prostor, spolja i iznutra, deluje pedantno, u dobroj meri romantično i otmeno, a opet nenametljivo, kao što je i sam pisac bio.

Tišina, spokoj i pogled na more

Čim se iz Njegoševe ulice uđe u ovo pitomo dvorište, nedaleko od mesta gde se i sam Petar Drugi Petrović Njegoš školovao (Škola na srpskom jeziku pri Sabornoj crkvi Vaznesenja Gospodnjeg na Toploj) naiđe se na tišinu, spokoj i pogled prema moru. Nekada je Andrić iz svog dvorišta taj deo Bokokotorskog zaliva video kao na dlanu, a danas tu perspektivu donekle narušavaju kuće koje su kasnije nikle.

Kuća se nalazi na tom mestu već šest decenija, ali je svoj današnji, u istorijskom i muzejskom smislu, reprezentativni izgled dobila u poslednjih osam godina. Ona je još dugo mogla biti „samo kuća”, ušuškana u svojim tajnama, daleko od obližnjih prolaznika i turista; ali na sreću ovog grada i ljubitelja književnosti, grupa stručnjaka i entuzijasta probudila je u njoj ono što bi verovatno i sam Andrić želeo da vidi: kuću prožetu njegovim karakterom, mislima, rečima, kuću koja miriše na tintu, hartiju i stare fotografije, kuću koja odiše pedantnošću njegove supruge Milice.

U ovoj kući posebno je vidljiv autorski pečat dr Vladimira Roganovića, pisca knjige „Andrić u Herceg Novom”, koji je dobar deo svojih naučnih istraživanja vezao za svog omiljenog književnika, koji je kao i on, imao dve glavne adrese: Beograd i Herceg Novi. Ovakav projekat ne bi bio moguć bez ogromne podrške Opštine Herceg Novi, gradonačelnika Stevana Katića i mnogih gradskih institucija, a svoj doprinos dala je i Srpska akademija nauka i umetnosti.

– Kuća i vrt bili su svedoci javljanja mnogih stvaralačkih formula. One su Andrića podstakle da zaokruži svoju poetiku i književno-filozofska razmišljanja koja su pretočena u svevremenske „Znakove pored puta”, kao i u nedovršeni roman „Omer paša Latas” i neke od poznih piščevih pripovedaka – kaže Roganović, pored ostalog, u knjizi „Andrić u Herceg Novom”.

Kuća je delimično renovirana i otvorena za javnost sredinom jula 2018, a još dve godine trebalo je da se zaokruži čitav projekat. Sada su u njoj i neki autentični predmeti iz kuće, dok je Andrić u njoj boravio, sakupljani iz raznih krajeva našeg regiona.

Andrić nije slučajno izabrao Herceg Novi. U ovaj grad se zaljubio kada je u proleće i leto 1961. godine, sa suprugom Milicom Babić (1909–1968), proveo nekoliko meseci u hotelu „Boka” (srušen posle zemljotresa 1979, nalazio se par stotina metara od lokacije na kojoj se kasnije Andrić skućio).

– Kada smo razmišljali gde bismo mogli da izgradimo kuće za odmor na moru, Milica i ja smo se lako složili i odlučili za Bokokotorski zaliv. Sunce nas je najviše privlačilo – govorio je Andrić (1892–1975).

Kuća je izgrađena 1963. godine, po projektu uglednog beogradskog arhitekte i slikara Vojislava Đokića; na platou s kojeg je Andrić mogao da „vidi široki otvor Boke i oštru ivicu celom njenom dužinom, more, poput zategnutog užeta tamne safirne boje, od rta Luštica do Punta Oštra…” Pisac je često boravio i stvarao u njoj od 1963. do 1968.

Svaki kutak ove jednospratne kuće prožet je Andrićevim mislima, fotografijama ili njegovim predmetima; i deluje kao da ste u unutar knjige koja se lako čita i razume, čije stranice su zidovi, hodnici, pa i podovi prošarani Andrićevim autogramom. Pa tako u jednom delu vidimo njegov zapis o svojoj supruzi Milici, prvoj srpskoj školovanoj kostimografkinji, kao ženi „pametnoj i dobroj u svemu”, a u jednom od pisama koja ih je slao sa Bleda, i ovo:

– Mislim na tebe i dom… Tako, kada sam daleko među drugim ljudima, sve brige i teškoće tamo izgledaju manje, a naša kuća je raj.

Za taj raj najveće zasluge pripadale su upravo Milici, koja se starala o tome da svaki detalj u kući i oko nje bude s razlogom i s merom. Pa tako i vrt u kojem je, prema Andrićevom spisima, rasla 51 različita biljna vrsta, a u maloj bašti s 12 vrsta povrća.

Posle pet predivnih godina (1963–68) u Herceg Novom, Milica je preminula, pa se i Andrić sve više udaljavao od ove kuće koja je u svojim najživopisnijim danima ličila na neformalnu akademiju umetnosti. Tu su pisca i njegovu suprugu posećivali Branko Ćopić, Mihailo Lalić, Zuko Džumhur, Desanka Maksimović, Stevan Raičković, Dušan Kostić, Gun Bergman, Ilja Erenburg; ali i mnogi znameniti Novljani, kao što su Vojo Stanić, Bosiljka i Ilija Pušić, Luka Tomanović i mnogi drugi.

Ljubav prema lepoti

Kuća je danas jedan od simbola Herceg Novog, mesto održavanja važnih kulturnih događaja. U njoj je nedavno održana i promocija kapitalnog dela za taj grad – „Enciklopedija Herceg Novog”, autora Vladimira Roganovića. Pa da njegovim rečima, iz te knjige, zaključimo i ovu priču:

„Kuća nobelovca Iva Andrića u Herceg Novom jedino je zdanje na čitavom svijetu koje je po naumu i po volji jedinoga Nobelovog laureata među Južnim Slovenima podignuto da bude njegov porodični dom i mirno utočište. Šta je genijalnog umjetnika, proznog graditelja Na Drini ćuprije, Proklete avlije, Mosta na Žepi, osmjelilo da u jeseni svog života, prvi i jedini put (sa)gradi kuću, godine 1963? Među svim tačkama zemaljskog šara – u Herceg Novom. Ne može biti drugog odgovora: ljubav i ljepota – koje svijet pokreću i koje ga jedine mogu spasiti. Ljubav prema ljepoti. Kraj pete i dobar dio šeste decenije 20. vijeka bio je za pisca – sam će to reći – najsrećnije doba života. Godine 1958. stupa u brak sa Milicom Babić, 1961. u Stokholmu prima Nobelovu nagradu za književnost. Svjetska slava koja je hodila ispred Andrića nerijetko mu je oduzimala dragocjene časove osame i krunila mirne dane. Beogradski dom u Proleterskih brigada 2a bio je ispunjen prijateljima, saradnicima, novinarima. U Piscu, sviklom na mir, snaži želja za njim. Pomno i sistematično tragajući za ljepotom koja će ljubav supružnika smjestiti u ram od sklada i spokoja, Andrić otkriva Herceg Novi, njegovu zelenu pitomost i azurnu rafiniranost, dobrohotne ljude, krepku klimu, more i vazda jasno i čisto sunce”.

Redovna gošća Šveđanka Gun Bergman

U Herceg Novom je Andrića posećivala i Gun Bergman, prevodilac i lingvista iz Švedske, koja je kontaktirala s njim krajem proleća 1960, kada ga je pismom iz Stokholma obavestila da je prevela njegov roman „Na Drini ćuprija” po narudžbini švedske izdavačke kuće „Bonijer”. U tom pismu ona ga moli da se sretnu u Beogradu krajem leta te godine, da bi se lično upoznali i nastavili saradnju na njegovim drugim delima.

Od tog trenutka razvijao se njihov odnos koji je brzo prerastao u prijateljstvo, i trajao sve do njene tragične smrti u saobraćajnoj nesreći nedaleko od Dubrovnika, 1. jula 1971, u njenoj 55. godini. Godinu pre no što su se upoznali, razvela se od slavnog švedskog reditelja Ingmara Bergmana s kojim je bila osam godina u braku.

Njena pojava u Herceg Novom nikoga nije ostavljala ravnodušnim, pogotovo u kulturnim krugovima, jer malo je žena koje su bile tako blisko vezane za živote takva dva svetski priznata stvaraoca kao što su Andrić i Bergman. Književnica Bosiljka Pušić govorila je kako se iz tog perioda posebno seća njene „plave kose koja je lepršala od maestrala, dok je poskakivala po pragovima pruge koja vijuga uz more”. Ta pruga je zauvek nestala 1968, a Gun Bergman je nastradala tri godine kasnije, nedaleko od trase kojom je prolazila. ANTRFILE

I Evropska unija podržala projekat

Kuća nobelovca Ive Andrića revitalizovana je od 2018. do 2020. godine naporima Opštine Herceg Novi, uz posebnu podršku institucija i pojedinaca: kabineta predsednika Opštine Herceg Novi s institucijama tog grada (Kancelarija za međunarodnu saradnju, Agencija za izgradnju, Turistička organizacija, Sekretarijat za kulturu i obrazovanje), „Gradskog muzeja Mirko Komnenović i Galerija Josipa Bepa Benkovića”, „Herceg festa”, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Konzulata Republike Srbije u Herceg Novom, SANU, Muzeja grada Beograda, Spomen-muzeja Ive Andrića (Beograd), Zadužbine Ive Andrića (Beograd).

Projekat je finansijski podržala Evropska unija u okviru IPA projekta „Co. Co. Tour” uz pomoć Agencije za lokalnu demokratiju iz Nikšića.

U stručnom timu za revitalizaciju ovog muzeja bili su: dr Vladimir Roganović, dr Tatjana Korićanac, Dragan Bulatović, Dimitrije Vujadinović, Bojana Đurović, Aleksandar Pribićević i Reklame.