Svaka taraba imala je svoju priču...
Retke sačuvane stare avlije spajaju rpošlost sa sadašnjošću
Dvorište srpske kuće je centralno mesto seoskog života, oličenje tradicije, gostoprimstva i susreta sa okolnom prirodom. U prošlosti, karakteristično je bilo po čardaku, kao i prizemljuši u kojoj je bio alat, po drvenoj magazi i bunaru, okućnici sa živopisnim cvećem i voćem, ali i po prostorima za druženje kao što letnja bašta i kujna, mala „krčma” sa balonima za vino i rakiju pored česme pod drvetom. Retka sačuvana stara dvorišta spajaju prošlost sa sadašnjošću.
Etno dvorište koje podseća na jedno takvo kreirao je Dragiša Simić, predsednik Udruženja „Prela i posela”, pre deset godina, dopunjujući ga svaki put na Etno sajmu u Beogradu.
„Bez čega nema etno dvorišta? Bez osnovnih stvari bez kojih domaćinstvo u Srbiji nije moglo da funkcioniše. Svako dvorište imalo je radni deo i prostor za odmor i okupljanje porodice. Radni deo simbolično sam u etno dvorištu predstavio izloženim razbojem, bez kakvog srpske kuće i domaćice nisu mogle. U našem etno dvorištu na razboju su izložene i prostirke i manji ćilimi koji su se na njemu tkali, a izrađivala se i odeća za porodicu”.
U delu za okupljanje porodice je drvena kolevka, simbol srpskog potomstva. Zato, kaže, kad se jednom izradi, čuvala se u kućama iz generacije u generaciju. Takođe, stara sećija ili niski krevet za sedenje, neizostavna drvena klupa sa uskim ćilimčetom, korpa za vunu i ona druga za voće, kao i ćilim na tarabi.
„Ovde smo predstavili ćilime iz svih naših krajeva. Ali, srpskog dvorišta nema ni bez tronošca – niskog stočića i stoličica na tri noge, koji stoje stabilno i na zemlji, kao i svakom neravnom terenu. A što se tarabe tiče, ona je simbol nacionalnog identiteta. U Šumadiji je svako seosko domaćinstvo bilo ograđeno plotom, čija je osnova hrastov ili bagremov kolac poboden u zemlju. Danas su ga tamo već zamenile žičane, kovane, pa i betonske ograde koje nadiru i u drugim seoskim krajevima Srbije. Šteta, svaka od taraba imala je svoju priču...”
Kako ovaj poznati zdravičar naših etno manifestacija još kaže, svaki deo njegovog etno dvorišta odlikuje srpskog domaćina i podseća na gostoprimstvo.
„Naše udruženje koje je osnovano u Mionici, čuva, neguje i otima od zaborava ono što smo vekovima prenosili s kolena na koleno i po čemu se prepoznaju nacionalno blago i naš identitet”, kaže Dragiša Simić za „Politiku”.
