Zlo u odori laži
Izgovorene neistine su odraz čovekove praznine i duševne zaprljanosti. Istina je nosilac suštine
Kažu ljudi: život je komplikovan. Nije život komplikovan, nego ga ljudi komplikuju. Hteli bi nešto što im ne pripada i ne dolikuje, nešto što je izvan granica morala, etike, zakona, prava... nešto što nije u službi dobra, što remeti poredak.
Život je jednostavan, ali nije uvek lak. Onome kome je više dato od njega se i više traži. Problem nastaje kada ljudi požele više nego što im je dato i daju manje nego što se od njih traži.
Postoje samo dva puta, suprotnog smera, na kojem se čovek može naći: ili činiš ono što je tvoje pozvanje ili ne činiš; ili si na strani dobra ili na strani zla; ili si u istini ili si u laži; ili si na strani Boga ili na strani đavola.
Lažljivci i licemeri
Otkad se za knjigu zna, otad se zna da ima onih koji istinu govore, ali da ima i onih koji lažu. U starogrčkom junačkom epskom spevu „Ilijada” ima i stih o razgovoru dva junaka, različitih ćudi – Ahileja i Odiseja. Ahilej je mudar i istinoljubiv, a Odisej lukav i lažljiv. Ahilej kazuje Odiseju da mu je „čovek mrzak ko vrata Adova onaj koji jedno taji u duši, a govori drugo”.
Saznajemo kako su i u tim nama dalekim vekovima istinoljubivim ljudima mrski bili lažljivci i licemeri.
Francuski filozof, istoričar religijske, filozofske i naučne misli Aleksandar Koare (1892–1964) piše: „Nikada se nije toliko lagalo kao u naše vreme. Niti se lagalo toliko besramno, sistematski i neprestano.”
I danas, u našem vremenu, kojekuda, od različitih ljudi se čuje da „nikada se nije toliko lagalo”.
Iskustvo upućuje da će se i u budućnosti, dok je veka i ovakvog sveta, tako govoriti.
A šta nam to kazuje? Upućuje nas na sagledavanje čoveka, kao nesavršenog bića, kome je data mogućnost da se usavršava, da duhovno uzrasta do neograničenih visina, do oboženja, ali da on, iz nespremnosti, iz egoizma svoga, olako se prepuštajući sitnim zadovoljstvima koja do pada dovode, opravdanje u lažima traži.
Laži su odraz čovekovog duhovnog bića. Odraz čovekove duhovne praznine i duševne zaprljanosti.
Laž u sebi nema suštine. Ona je samo lažna maska stvarnosti. Istina je nosilac suštine. Svet stoji na istini; a propada kad je na laži. U istini je život; u laži je smrt. Ne živi se od predstave o hlebu, nego se živi na hlebu.
Čovek najpre laže sebe – da bi umirio savest svoju ili iz gordosti svoje; a potom laže i druge oko sebe – da bi tako, prevarom, došao do nekog željenog cilja, ili pak samo iz pakosti, da bi nekome kakvu štetu prizvao ili učinio.
Laganjem se nastoji da se slika stvarnosti prikaže drugačijom nego što jeste. Laž odaje nečasne namere onoga koji neistinu iznosi. Jer ona je prvi korak na putu zla. Laganjem se blato baca na onoga protiv koga se laži iznose, da bi se urušio ugled njegov, da bi on bio izložen preziru i mržnji, i kao takav bio izolovan iz zajednice, s ciljem da se lakše porazi.
Lažima ljudi se u zabludu dovode. Čovek polazi od reči, postupa po reči. A laž je pobijanje reči, istinite reči. Ona zavodi, čoveka na krivi put navodi. Zato je neophodno da čovek svemu što mu se servira i nudi otvorenih očiju pristupa.
Laž trasira put koji u zlo vodi. Ona je odora zla. I pogonsko gorivo zla. Lažima se rat izaziva, i svako zlo podstiče. Naš, srpski narod bio je mnogo puta žrtva laži. I sami smo svedoci, u naše vreme, izazivanja rata lažima sa Zapada. Manipulatori lažima, nosioci zla, imaju mantru da više puta ponovljena laž postaje – istina. Nikada laž ne može postati istina; može se samo nametnuti kao privid istine. Ona će se kad-tad pokazati kao laž, samo je pitanje koliko će zbog nje pasti žrtava. Zato je neophodno što pre na put lažima stati. Sve to naš narod je iskusio i u izreke ovakve pretočio: „U laži su kratke noge”, a „Pravda je spora, ali dostižna.”
Za istinu se mora boriti. Zlo stalno napada, zato je potrebna budnost, da se dobro svagda brani.
Kada treba zaćutati
Protiv laži se ne bori lažima, nego istinom. Kao što se tama ne izgoni tamom, nego svetlošću. Lažima se blati; istinom se čisti.
Nužna je borba za istinu, jer život na istini opstaje.
Ima situacija kada, pred naletom zla, iznošenje istine može nekome nevinom da naškodi. Ni tada se ne preporučuje laž. Najbolje rešenje u takvim prilikama jeste – zaćutati.
Lažima čovek samog sebe urušava. Kad slaže, on napravi rupu u temelju ili u zidu građevine svoje, koja će se usled toga kad-tad srušiti. A od neiskorišćenog kamena ili cigle gradi svoju građevinu greha. I ona će se srušiti i na nemarnog graditelja svoga obrušiti.
Ima ljudi koji tvrde da čovek voli „sitne laži”, želi da mu se kaže kako je lep, pametan, dobar, bolji od drugih... Koji čovek? Onaj što ide na udovoljenje sujeti svojoj. Iskren, razuman čovek hoće istinu. Zašto? On se po istini orijentiše u ovom svetu. Spoznaje sebe i svet oko sebe.
Istina put osvetljava.
