Preminula „Mama Erasmus”
U Rimu je, u 91. godini života, preminula Sofija Koradi, italijanska profesorka i vizionarka, poznata kao „mama Erasmus“, žena koja je stvorila program studentske razmene koji je zauvek promenio obrazovanje u Evropi i živote čak 16 miliona mladih ljudi. Vest o njenoj smrti objavili su juče italijanski mediji, a brojni evropski lideri i univerziteti odali su joj počast.
Sofija Koradi je već kao mlada studentkinja pokazivala izuzetnu radoznalost i internacionalni duh. Dobila je prestižnu Fulbrajt stipendiju, zahvaljujući kojoj je otišla na Univerzitet Kolumbija u Njujorku, gde je diplomirala pravo.
Boravak u Sjedinjenim Državama joj je otvorio nove horizonte – upoznala je otvorenost akademskog sistema, mogućnost interdisciplinarnog rada i slobodu studiranja u različitim zemljama.
Po povratku u Italiju, međutim, suočila se s birokratskim zidom: italijanski obrazovni sistem nije želeo da prizna njenu američku diplomu. Upravo taj trenutak, kako je kasnije govorila, probudio je u njoj ideju koja će promeniti svet – ako studentima ne mogu priznati diplome iz inostranstva, možda treba stvoriti program koji će omogućiti da se različiti univerziteti međusobno povežu i priznaju studije.
Rađanje evropske ideje
Koradi je godinama neumorno zagovarala svoju ideju o razmeni studenata i akademskoj mobilnosti unutar Evrope. Njen predlog je najzad prihvaćen, i 1987. godine rođen je Erasmus program, koji je u početku obuhvatao svega 11 zemalja i nekoliko stotina studenata.
Danas, gotovo četiri decenije kasnije, taj broj je porastao na više od 16 miliona učesnika, a Erasmus je postao simbol otvorenosti, zajedništva i evropskog identiteta.
Program, koji finansira i koordinira Evropska unija, omogućava studentima da deo svojih studija provedu na partnerskim univerzitetima u drugim zemljama, učeći ne samo o svojim strukama, već i o drugim kulturama, jezicima i načinima života.
„Mama Erasmus”
Sofija Koradi, koju su s razlogom zvali „Mama Erasmus“, uvek je isticala da je program rođen kao njena „lična mirovna misija“ tokom Hladnog rata. Smatrala je da će generacije mladih, koje žive i uče zajedno, graditi Evropu u kojoj više neće biti mesta za ratove i mržnju.
„Sanjala sam o evropskoj omladini koja će se obogatiti kroz svoje razlike“, govorila je često. „Erasmus nije samo obrazovni program, već način da postanemo bolji ljudi.“
Vest o njenoj smrti izazvala je talas reakcija širom kontinenta. Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani nazvao ju je „ženom koja je rodila Generaciju Evrope“, dodajući da je „inspirasala milione mladih da putuju, studiraju i prihvataju različite kulture“.
Francuski predsednik Emanuel Makron oglasio se na mreži X porukom: „Milioni studenata duguju joj svoje vidike. Sanjala je o Evropi povezanoj razlikama, a ne podelama – i to je ostvarila.“
Srbija je deo programa
Srbija od 2019. godine ima status „programske zemlje” u okviru Erazmusa+. To znači da studenti iz Srbije imaju ista prava i mogućnosti kao i studenti iz država Evropske unije — mogu da se prijave za razmene, prakse i druge oblike međunarodne saradnje.
Mogu da učestvuju studenti osnovnih, master ili doktorskih studija, koji su upisani na akreditovani univerzitet u Srbiji i koji su završili barem prvu godinu studija (za razmene).
Nije važno da li su studenti univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili Kragujevcu, važno je da fakultet ima sporazum o razmeni sa univerzitetom u inostranstvu.
Studenti iz Srbije mogu da idu na razmenu (jedan ili dva semestra u inostranstvu), stručnu praksu (u firmama, institucijama ili laboratorijama) ili čak na zajedničke master programe koje finansira EU (tzv. Erasmus Mundus Joint Master Degrees).
Tokom boravka u inostranstvu studenti primaju stipendiju koja pokriva troškove života i putovanja (iznos zavisi od zemlje). Na primer, za Francusku ili Nemačku mesečno se dobija oko 800–900 evra, a za zemlje sa nižim troškovima života oko 600–700 evra.
Svi ispiti koje student položi u inostranstvu unose se u tzv. Learning Agreement – ugovor između dva univerziteta. Po povratku u Srbiju, fakultet priznaje te predmete kao da su položeni kod kuće, tako da student ne gubi godinu.
Prijave za Erasmus se najčešće vrše na dva načina: preko fakulteta ili univerziteta – većina ima kancelariju za međunarodnu saradnju ili Erasmus koordinatora, koji objavljuju konkurs jednom ili dvaput godišnje; ili direktno za Erasmus Mundus master programe – prijava ide putem zvaničnog sajta Evropske komisije i konkuriše se za ceo master program, koji se pohađa u više zemalja.
